У среду 19. марта је на огранку библиотеке „Милутин Бојић“, Хаџипоповцу, одржана трибина „Књижевни разговори“ чији је уредник и водитељ Валентина Новковић, а која се пуних седам година одржава у овом простору.
Угостили су књижевнике: Милана Лукића и Милка Стојковића. Разговарали су вођени о њиховим стваралачким почецима, објављеним књигама, судбини поезије и уопште уметности у савременом свету, узорима у књижевности. Милан Лукић је читао стихове из објављених књига „Тело“, „Тело и бакар“ и „Са полиграфа“ као и стихове из рукописа, а Милко Стојковић афоризме, приче на тимочко-призренском дијалекту и сатиричну причу. Публика је до последњег места испунила простор огранка Хаџипоповац.
Милко Стојковић (1959) Преслап, Црна Трава, живи у Смед. Паланци. Објавио је књиге: „Утеривање демократије“ (1995) афоризми; „Ја о теби, јао мени“ (1997) афоризми; „Мастило и цигла“ (2001) књига на призренско-тимочком дијалекту, анегдоте из црнотравског краја; „Гурај, Сизифе, гурај“ (2002); „Завичајна узглавка“ (2013) легенде из црнотравског краја; „Љуљајући безобразлу“ (2015) еротски записи; „Мисли на раздељак“ (2017) афоризми; „Бразда“ (2019) поезија; „Не гаси ми
Виделце“ (2023) поезија на призренско-тимочком дијалекту; „Арлаук“ (2023) поезија. Пише песме, приче, сатиру, бележи народне умотворине. Стваралаштво му је превођено на руски, пољски, немачки, бугарски, македонски језик и словачки језик. Заступљен у антологијама српског афоризма и хумора као и у антологијама песама на призренско-тимочком дијалекту.
Фото ФБ приватна архива
