Јасна Јанковић Из Уније синдиката просветних радника каже, поводом случаја насилног понашања ученика према професорки у Трстенику, да „сигурно нисмо дошли преко ноћи у овакву ситуацију нити ће се она решити преко ноћи“. Истиче да не постоји пилула против насиља, као и да „стално говоримо да морамо имати нулту толеранцију на насиље али га трпимо на сваком кораку, и својим примером васпитавамо децу“.
„Прво се рађа вршњачко насиље, јер они морају своју снагу да опробају са себи равнима, а кад то превазиђу, онда на удар долазе наставници, па чак и родитељи“, наводи Јанковић.
На питање како могу бити кажњени ученици који су малтретирали професорку и измакли јој столицу у учионици, она каже да је већ поведен дисциплински спор.
Додаје да је неки њен колега урадио нешто слично, он би добио отказ.
„Најгора ствар која може да се деси овим ученицима је да буду избачени из школе. Чула сам да је отац једног од тројице ученика (који су учествовали у инциденту) поручио да ће он то све испеглати, е, па, због тог пеглања и јесмо у оваквој ситуацији“, оценила је Јанковић у Дану уживо на ТВ Н1.
Међутим, наводи, „ако се не буде ништа пеглало, ако буду искључени, без проблема ће моћи да се упишу у неку другу средњу школу и да је без проблема заврше, дакле, неће имати забрану уписа до краја ове школске године“.
„Некада, када сам ја ишла у школу, било је забрањено да се на читавој територији општине он упише следеће године… Укинуто је све чиме бисмо могли да санкционишемо ђаке, дали смо им превише права, а нисмо им објаснили какве су њихове обавезе“, рекла је Јанковић и додала да су просветни радници у ситуацији да све мање времена имају да се посвете доброј деци.
Истиче да је „пре свега потребна промена система вредности који смо потпуно урушили“.
„Ово није проблем само једне школе у Србији, било које, ово је проблем читавог друштва. Тај ученик ће сутра изаћи из школе и неће се променити. Шта ће нама сутра-прекосутра насилник на улици, у предузећу, у породици“, указује она.
Додаје да је још раније Унија синдиката просветних радника предложила статус службеног лица за запослене у образовању.
„То би значило да уколико се неко дрзне да нападне наставника, то би значило напад на државу и самим тим оштро реаговање, као да је нападнут полицајац, војник“, појашњава Јанковић.
Истиче да „професор толико ништа не сме, па не сме ни телефон да ученику узме са клупе“.
„Дошли смо у ситуацију да се питамо како ћемо уопште радити свој посао, јер очигледно некоме не иде у прилог да ми радимо свој посао, да та деца буду и боља и образованија“, резигнирано каже она.
Наводи да је проблем и превелики број ђака у одељењима, у којима има више од 30, 35 ученика.
„Шта треба да буде неко – мађионичар – да буде занимљив за 35 ученика“, поручује.
Каже да је на њиховим органима у току изјашњавање о једнодневној потпуној обустави рада, управо због насиља.
„А ако то не буде прихваћено, размишљамо о проблематичном почетку другог полугодишта“, упозорава Јанковић.
Педагог: Не приступати сензационалистички питањима васпитања
Професор са Филозофског факултета Александар Тадић истиче да „не би требало питањима васпитања да се приступа сензационалистички и само када се у школама суочавамо са неким сценама насиља“.
Каже да је у оваквим ситуацијама као у школи у Трстенику генерално одговорност увек подељена.
„Одговорност наставника је значајна, и то пре свега у домену њихових компетенција али и спремности да се усавршавају из области педагошког рада“, наводи он.
На питање колико је школа изгубила васпитну, он каже да је то на скали од један до десет – девет.
Оцењује да „имамо велики проблем са слабљењем васпитне функције у нашим школама“, као и да је „васпитна компонента последњих година све више занемарена у нашем друштву“.
„Ову врсту друштвеног проблема нећемо решити на дуже стазе тиме што ћемо се бавити организационим питањима, већ суштинским – демократизација наставе, деполитизација школа и слично“, закључује Тадић.
Фото: приватна архива ФБ
