Смедеревска Паланка и ове године активно учествује у великој хуманитарној акцији „Пакетићи за децу на Косову и Метохији“, коју спроводи удружење „Сви за Космет“. Као и претходних година, Паланчани ће имати прилику да својим донацијама – у виду новца, слаткиша, грицкалица, играчака или припремљених пакетића – обрадују најмлађе сународнике на Косову и Метохији и покажу солидарност која већ постаје традиција.
Иако мали град, Смедеревска Паланка већ четири године заредом потврђује да има велико срце, а број учесника и донатора расте из године у годину.
Турнири као подршка хуманости
У неколико кафића у граду биће организовани пратећи хуманитарни догађаји – турнири у пикаду, билијару и паб квизови, на којима ће учешће бити у виду симболичне донације или пакетића за децу. На тај начин, грађани ће кроз дружење и игру моћи да допринесу акцији.
Где можете оставити помоћ
Донације ће моћи да се оставе на више локација у граду:
- у кафићима Врх Бар и Краљ,
- у свим црквама на територији општине,
- у основним школама и вртићима,
- као и на догађајима које организују волонтери.
Акција траје до 28. децембра 2025. године, када ће у „Краљу“ бити одржан и хуманитарни турнир у билијару.
Организатори позивају све грађане да се одазову, колико год могу, јер сваки пакетић значи радост једном детету.
Паланка још једном доказује да хуманост нема граница.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: МИСТЕРИОЗНО МЕСТО ГДЕ СИГНАЛИ НЕСТАЈУ, А КОМПАСИ СЕ КВАРЕ
Постоји место у срцу мексичке пустиње о којем многи причају, прекривено велом мистерије и окружено бројним легендама и митовима.
Ако је веровати причама, у том подручју су забележени необични феномени због чега га често називају и “пустињским бермудским троуглом”.
„Чудни и јединствени таласи“
Ако већ нисте погодили, реч је о Зони тишине (La Zona del Silencio), малој области у заштићеном резервату биосфере Мапими, у држави Дуранго.
Према урбаним митовима, у зони постоје магнетни таласи толико чудни и јединствени да “радијски и комуникациони сигнали не могу да се преносе, док компаси престају да раде”.
Али, мистериозна Зона тишине није позната само по томе, већ и по “ванземаљцима и неидентификованим објектима”.
”Људи се често губе у Зони тишине. Када се то догоди, понекад се појављују висока плава бића”, казао је својевремено Гералдо Ривера, истраживач НЛО феномена.
Све ово звучи невероватно, али да ли је потпуна истина?
Инцидент са ракетом „Атина“
Ово подручје јесте привлачило “посетиоце из свемира” протеклих деценија. Ипак, то нису били “мали зелени” -већ метеорити.
Погодили су ову област 1938, 1954 и 1969. године, али то нису најважнији догађаји у причи. Оно што се десило јула 1970. године “обликовало” је Зону тишине какву данас познајемо.
Све је почело тест-лансирањем ракете “Атина” од стране америчког ваздухопловства, која је требало да атерира у Њу Мексику, али је непланирано завршила у данашњој Зони тишине, преноси ИФЛ Сциенце.
Инцидент је изазвао медијску пометњу и учинио да ова област заузме посебно место у јавној машти.
Научник Вернер фон Браун, који је помогао у развоју свемирског програма САД, дошао је да истражи место пада, заједно са локалним радницима које је ангажовало ратно ваздухопловство.
Увиђај је трајао 28 дана, са изграђеним привременим смештајем, лабораторијама, кухињама и медицинским пунктовима директно у пустињи. За транспорт терета је направљена писта која је повезивала локацију са Хјустоном, док су остаци ракете превезени возом.
Читава операција и дугогодишње приче о ванземаљцима створили су савршену основу за урбану легенду.
Шта кажу научници?
Иначе, назив Зона тишине је постојао од 1966, захваљујући истраживачу из једне нафтне компаније и његовом несигурном радију, који је наводно детектовао “чудне сметње” у том подручју.
Локални водичи верују да висока концентрација минерала у тлу, попут магнетита, као и остаци метеорита, ометају радио-сигнале. Научна заједница нуди једноставна објашњења, попут геолошких елемената и планинска препрека.
“Људи с којима сам разговарала нису имали проблема са радио-уређајима или компасима, нити сам лично доживела нешто слично док сам радила у резервату”, казала је својевремено др Андреа Каус, која је истраживала Мапими.
“Постоје и тврдње о мутацијама, а заправо је реч о природним појавама. Рецимо, необични геометријски обрасци, присутни на оклопима корњача, потпуно су нормални и део њихове природне варијације. Листови биљке Нопал цyотиљо природно поприме љубичасту боју током сушног периода, и тако даље“, објаснила је.
Дакле, иако приче о “ванземаљцима” и “магнетним аномалијама” привлаче туристе и ентузијасте, наука подсећа – Зона тишине је занимљива због своје природе и историје, а не “необјашњивих сила”.
