Од 1. јануара 2025. у Србији су на снази нова правила о задуживању код банака, која доносе значајне промене за кориснике дозвољеног минуса. Банке сада не смеју обрачунавати каматне стопе веће од 19,75 одсто, што важи и за недозвољене минусе. Пре ове регулативе, камате су достизале чак 40 процената, чиме су грађани били додатно финансијски оптерећени.
Новине у правилима
Народна банка Србије (НБС) донела је одлуку о привременом ограничењу каматних стопа, чиме су постављени горњи лимити за дозвољене и недозвољене минусе, као и за готовинске и потрошачке кредите, стамбене зајмове и кредитне картице.
Каматна стопа на дозвољени минус сада се рачуна као законска затезна камата увећана за шест процентних поена. Тренутно је затезна камата 13,75 одсто, што значи да максимална камата на дозвољени минус износи 19,75 одсто.
Потенцијал за даљи пад каматних стопа
С обзиром на то да се званична затезна камата темељи на референтној каматној стопи коју одређује НБС, постоји могућност додатног смањења камате на дозвољени минус. Следећи састанак Извршног одбора НБС заказан је за 13. фебруар 2025, када ће се одлучивати о евентуалним променама референтне стопе. Ако дође до смањења, банке ће бити у обавези да пропорционално умање камате на дозвољени минус.
Колико су грађани до сада плаћали?
Пре примене нових правила, каматне стопе на дозвољени минус кретале су се и до 33,45 одсто, док су на недозвољене минусе ишле чак до 45,02 одсто.
Сада, банке обрачунавају камате на дозвољени минус у распону од 18,3 до 19,75 одсто, што је значајна олакшица за кориснике.
Милиони грађана користе минус
Према подацима Кредитног бироа, у Србији тренутно постоји шест милиона корисника дозвољеног минуса, са укупно 9,2 милиона отворених текућих рачуна. Банке су одобриле дозвољене минусе у укупном износу од 45 милијарди динара, од чега се активно користи половина.
Регулатива уместо закона
Иако је нова одлука НБС привременог карактера, донета је као замена за Закон о заштити корисника финансијских услуга, чија примена није могла почети од Нове године због кашњења у усвајању закона. Одлука предвиђа ограничења на стамбене кредите (максимално 5 одсто), готовинске и потрошачке кредите (14,75 одсто), кредитне картице (17,75 одсто) и дозвољене минусе (19,75 одсто).
Извор БизнисФинансије
