Мали предузетници у Србији, који послују у систему паушалног опорезивања, већ више од једне деценије раде под истим пореским условима, упркос драстичним променама у економском окружењу. Кључни лимит за опстанак у овом систему – промет до шест милиона динара годишње – није мењан још од 2013. године.
За то време, према званичним подацима, потрошачке цене су порасле за чак 70 одсто, што значи да је реална вредност тог лимита знатно смањена. У пракси, све више предузетника испада из паушалног система не због повећаног богатства, већ због елементарне тржишне динамике.
„Са инфлацијом која је ‘појела’ значајан део тог износа, све је више оних који излазе из паушала јер прелазе праг, не зато што зарађују више него раније, већ зато што су цене свега око њих порасле“, наводи се у анализи НАЛЕД-а у најновијој Сивој књизи.
Две различите границе, два проблема
Још једна нелогичност односи се на праг за улазак у ПДВ систем, који износи осам милиона динара, али се не односи на календарску годину већ на последњих 12 месеци пословања. То значи да предузетник може постати обвезник ПДВ-а чак и ако у текућој години није прешао границу од шест милиона динара.
А кад пређе праг од осам милиона, паушалац аутоматски губи право на поједностављено опорезивање и мора да пређе на систем књиговодства, што подразумева више трошкова и административних обавеза.
Проблем дигитализације: Нема флексибилног преласка
Систем еПорези, иако је унапређен у циљу дигитализације, не омогућава прелазак са паушалног на систем личне зараде током године. Тај прелазак могућ је само до 15. децембра претходне године, и то искључиво електронским путем. При томе, систем дозвољава само две промене: из паушала у самоопорезивање и из самоопорезивања у личну зараду – али не и директан прелаз из паушала у личну зараду.
Ово ограничење произлази из мишљења Министарства финансија из 2020. године (број 430-00-7/2020-04), иако такво решење нема упориште у закону. Наиме, ниједан пропис експлицитно не забрањује такву промену у току године, а пре еПореза она је била могућа уз подношење папирне документације.
Предлози за измене
Стручњаци из НАЛЕД-а у Сивој књизи предлажу:
- Усклађивање лимита за паушално опорезивање са ПДВ лимитом, тј. повећање са шест на осам милиона динара;
- Издавање новог мишљења Министарства финансија којим се омогућава да паушалац по губитку статуса може прећи на личну зараду током године;
- Измену члана 33а Закона о порезу на доходак грађана, којом би се јасно прописала могућност преласка са једног на други начин опорезивања;
- Унапређење функционалности апликације еПорези, како би омогућила овакве преласке.
Регион већ има решења
Сличне праксе постоје и у земљама региона. У Хрватској је лимит за паушално опорезивање повећаван у складу са инфлацијом, док је у Црној Гори дозвољен већи степен флексибилности у избору начина опорезивања.
Уместо закључка, све је јасније да је паушални систем у Србији потребно ускладити са савременим привредним околностима, јер у супротном постаје све мање одржив за оне којима је првобитно био намењен.
