Пензионери плаћају више камате за готовинске кредите од запослених суграђана. Зна се и зашто: због њихових година. Током последње године те камате су још додатно увећане.
Камате за сениор кредите се разликују од банке до банке а крећу се од 15 до 23 одсто на годишњем нивоу.
На пример, за позајмицу од 300.000 динара и роком отплате на две године, мораће да плате више од 65.000 динара, док ће запослени платити само 43.250 динара.
Већина банака рекламира погодности за подизање пензионерских кредита. Том приликом наводе проценте који се односе на номиналну каматну стопу (НКС), а не на ефективну каматну стопу (ЕКС) која је најважнија за извођење рачунице крајњег износа који клијент на крају треба да врати банци. НКС јре знатно нижа, па самим тим и примамљивија за потенцијалне клијенте.
Услови за подизање кредита су код свих мање-више исти.
Минимум је, да је особа у пензији бар један месец и да има између 55 и 79 година. Већина банака се од ризика због бројних година клијента у пензији штити обавезним осигурањем кредита, а трошак осигурања урачуна у камату.
Максимални износи за позајмицу разликују се од банке до банке и крећу се од 1.200.000 до 2,4 милиона динара. Горња граница периода отплате је 71 месец, односно непуних шест година. У моменту исплате последње рате, пензионери не смеју да имају више од 80, односно 75 година.
У појединим банкама, 20.000 динара је најнижа пензија која је потребна да би најстарији грађани конкурисали за кредит. Пензионери који имају мање пензије, не могу да конкуришу за кредит.
Просечна пензија за новембар 2023. године износила је 39.861 динара, а просечна плата , према последњим подацима је 86.738 динара.
