Надежда Сатарић из Удружења „Амити“ каже да је невероватна лепеза превара, најчешће старијих који живе сами. Свака шеста особа старија од 65 година у Србији је била жртва преваре, а тек свака 25. пријави, напомиње Сатарићева. Весна Перинчић из Уније потрошача Србије истиче да такве случајеве најчешће пријављује њихова родбина, јер пензионери после почетне еуфорије упадају у стање депресије.
Старије особе су претходних дана биле на мети превараната који траже новац за наводно лечење њихове деце.
Сатарић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а, упозорила је да је лепеза превара невероватна према старима који су мета, посебно ако живе сами.
– Преваранти знају да су то усамљени људи, жељни да неко поприча са њима, као и да су им потребне сервисне услуге. Добродошло им је да им неко покуца на врата и каже да је, на пример, мајстор, те ће му дати новац да купи шта је потребно за поправку. Та особа ће отићи са новцем и неће се вратити – истиче Сатарићева.
Напомиње да су честе и телефонске преваре, када се старијим људима нуде ортопедска помагала, јастуци и душеци, који су вишеструко скупљи у односу на друге продавнице.
Истиче да преваранти најчешће долазе код особа старијих од 70 година, који су навикли да верују у људе, а када их преваре – срамота их је и страх да кажу најближима.
Весна Перинчић из Уније потрошача Србије каже за РТС да се најчешће јавља родбина преварених пензионера да пријави случај, када се предузимају мере према закону јер трговци не смеју да обмањују.
– Старије особе од еуфорије упадну у стање депресије, па дођу деца и унуци да пријаве случај преваре. У случају да трговци не испоштују законом прописане одредбе, надлежна је тржишна инспекција. Трговац се пријављује, а инспекција брзо реагује – каже Перинчићева.
Према њеним речима, преваранти су углавном регистровани трговци и може им се лако ући у траг.
Како се заштити?
Трговина личним нуђењем као и директно оглашавање су дозвољени законом, напомиње Перинчићева, али под одређеним условима. Позивање телефоном је могуће само уз изричиту сагласност потрошача, мора да се нагласи комерцијална сврха обраћања, да се предочи производ који се нуди и све карактеристике производа без обмањивања потрошача.
У трговини личним нуђењем, када су непосредно присутни и трговац и потрошач, трговац је у обавези да достави на увид потрошачу писани документ који потврђује седиште, матични број, ПИБ, број телефона трговца и мора да садржи информације о одговорном лицу и производу који се нуди.
Прописане казне за трговце који се служе обманом, односно не поштују одредне Закона о трговини, Закона о заштити потрошача и Закона о оглашавању, иду од 300.000 до 2 милиона динара.
(РТС)