Управни одбор Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање усвојио је нови правилник којим се детаљно уређује шта све чини „друштвени стандард“ пензионера у Србији, као и начин финансирања.
Правилник прецизира да се право на средства друштвеног стандарда односи искључиво на кориснике пензија са пребивалиштем у Србији, док се одређене категорије привремених корисника накнада – посебно они који примају привремену накнаду по основу инвалидности – не сматрају корисницима у смислу овог документа, све док им се та накнада званично не преведе у инвалидску пензију.
Под друштвеним стандардом правилник подразумева широк спектар активности. Међу њима су рехабилитација пензионера у бањама и специјализованим медицинским установама, организација регионалних и националних манифестација попут традиционалног Сабора пензионера, као и додела солидарне помоћи у виду пакета хране и хигијенских производа.
Правилник такође прецизира начин расподеле средстава из Финансијског плана Фонда: чак 74 одсто укупног буџета за друштвени стандард усмерава се на рехабилитацију пензионера, док преосталих 26 одсто покрива остале активности – од манифестација и солидарне помоћи, до међународне сарадње и иницијатива које спроводе пензионерска удружења СапенС и УПС „Независност“.
Према правилима, право на рехабилитацију имају само пензионери чија месечна примања не прелазе просечну пензију у Србији и који немају никаква додатна лична примања. Уз то, неопходно је да корисник претходних година није користио ову погодност, односно још од оглашавања јавног позива 2020. године.
Они који испуњавају услове могу рачунати на десетодневну рехабилитацију током једне календарске године. Фонд покрива и трошкове пута до одабране установе, и то у висини аутобуске или возне карте другог разреда. У изузетним ситуацијама – када је пензионеру призната помоћ и нега другог лица или када постоје медицински разлози – трошкови боравка и пута биће обезбеђени и за пратиоце.
Листа установа у које се корисници могу упутити обухвата готово све значајне бање, специјалне болнице и институте за рехабилитацију широм земље – од Нишке и Врњачке Бање, преко Сокобање, Младеновца, до Рибарске, Проломске и Луковске Бање, као и бројних мањих рехабилитационих центара. Пензионери могу бити упућени и у друге здравствене установе које су део система Републичког фонда за здравствено осигурање или удружења специјализованих центара за спречавање инвалидности.
Сваки пријављени пензионер има могућност да се одлучи за три установе – две са територије своје филијале Фонда и трећу из проширене листе специјализованих центара. Коначни избор зависи од слободних капацитета, као и од медицинских контраиндикација. Ако лекарска документација покаже да одређена терапија није препоручљива, корисник ће бити упућен на другу адекватну локацију.
Поступак пријаве почиње јавним огласом. Фонд је дужан да оглас објави у дневној штампи, а пријаве се примају дванаест радних дана. Објављени позив наводи све услове из правилника, рокове, као и документа која корисници морају да приложе. Пре отварања конкурса, Фонд од свих рехабилитационих установа прибавља информације о расположивим капацитетима, ценама по дану боравка, врстама терапија и могућностима пружања комплетних медицинских услуга – од прегледа и лабораторијских анализа, до терапијских процедура и израде отпусне листе.
Заинтересовани пензионери пријаву подносе свом удружењу или одбору корисника пензија на територији филијале где живе, али је могу предати и у било којој организационој јединици Фонда ако у том тренутку нису у месту пребивалишта. Посебна процедура важи за кориснике са Косова и Метохије који живе ван покрајине – њихове пријаве се прослеђују дирекцији Фонда.
Уз пријаву се прилаже пензијски чек, доказ о пензији из иностранства ако је има, као и евентуална медицинска документација. Пријава садржи и четири обавезне изјаве: да корисник нема друга примања, да није користио рехабилитацију од 2020. године, списак установа које бира и овлашћење Фонду да у његово име закључи уговор са изабраном установом.
Након тога, удружења и одбори пензионера све пристигле пријаве са терена достављају надлежној филијали, уз обавезан извештај о томе колико је пријава примљено и обрађено.
Како се врши бодовање?
Ранг-листе, које су кључни документ у овом процесу, формирају комисије од најмање три члана, а именује их директор филијале или директор Фонда ПИО. У њима су представници удружења пензионера САПЕНС, синдиката УПС „Независност“, као и запослени из филијала или Дирекције Фонда.
Пензионери са примањима до најнижег износа добијају највише – 40 бодова. Затим следе категорије до 60 одсто просечне пензије (35 бодова), до 70 процената (30 бодова), до 80 одсто (25 бодова), затим до 90 одсто просечне пензије (20 бодова) и на крају они чија примања достижу просечну пензију, а којима припада 15 бодова.
Други критеријум односи се на радни стаж – свака година осигурања доноси један бод. Трећи критеријум прати дужину трајања пензије: за сваку годину коришћења пензије корисник добија још један бод. Постоје и додатни бодови за одређене категорије, на пример они који примају додатак за туђу негу и помоћ добијају 10 бодова, док корисници породичне пензије који су је остварили као деца неспособна за самосталан живот и рад добијају пет бодова. Међутим, ова два додатна критеријума не могу се комбиновати – бодови се могу остварити само по једном основу.
Пензионерима са територије Косова и Метохије не рачуна се број година стажа осигурања приликом рангирања, па им се тиме укида један од извора бодова.
Ако се на листи испостави да два или више корисника имају потпуно исти број бодова, предност добија старији пензионер. Ако се више чланова породице који деле исту пензију пријави на исти оглас, место за рехабилитацију добија само један од њих – и опет предност има старији.
Када се све пријаве заврше – укупно 25 радних дана од истека огласа – објављују се прелиминарне ранг-листе. Пензионери имају право жалбе у року од пет радних дана. Комисија затим разматра све приговоре, доноси одлуке о њиховом усвајању или одбијању и објављује коначне ранг-листе.
Да би пензионери били упућени на рехабилитацију у складу са коначним ранг-листама, директор Фонда или директор филијале формира нову комисију. Ако у жељеној установи нема места или постоји медицинска контраиндикација, корисник се упућује у другу одговарајућу установу.
Уколико пензионер не искористи додељени термин, филијала или Дирекција позива наредног са листе. Корисник је дужан да унапред обавести и Фонд и установу ако није у могућности да искористи рехабилитацију.
Када рангирање и упућивање буду завршени, Фонд потписује уговоре са установама, а филијале писаним путем обавештавају сваког корисника да је стекао право на рехабилитацију, наводећи услуге које ће му бити пружене. Установе истовремено добијају списак пензионера који долазе на третман.
Након пружене услуге, установа пензионеру издаје отпусну листу, а Фонду доставља фактуру са бројем дана боравка, ценом услуге и износом евентуално исплаћених путних трошкова. Отпусна листа мора да садржи личне податке корисника и његов потпис, као доказ да је боравио у установи.
Након провере документације, Фонд исплаћује трошкове рехабилитације и рефундира путне трошкове. Пензионери који нису наплатили путне трошкове у установи могу накнадно поднети захтев Фонду.
Бизнис.рс/Мондо
