Fusarium spp на клипу кукуруза
Плеснивост клипа кукуруза је обољење које представља највећи проблем у производњи и складиштењу кукуруза. Проблем почиње у пољу а завршава се у складишту. То је једно од најштетнијих паразитских обољења, чији су проузроковачи гљиве из рода Fusarium, Penicillium i Aspergillus. Штетна једињења која настају као продукт њиховог метаболизма називају се микотоксини.
Они имају веома штетно деловање на домаће животиње. На микотоксине које производе гљиве из рода Fusarium, најосетљивије су свиње, односно супрасне крмаче. Ружичаста плеснивост, коју проузрокује Fusarium graminearum је најчешћи тип плеснивости клипа кукуруза у пољу. Гљива захвата клип, почев од врха и равномерно се шири према основи. Ружичасто-црвенкаста густа мицелија прожима комушину и слепљује је са клипом.
Ова гљива скоро редовно производи микотоксине у зараженим зрнима. Белу плеснивост проузрокује F. moniliforme и F. subglutinans. Ова плеснивост се разликује од претходне по томе што патогени захватају појединачна зрна или групе зрна, која су покривена густом навлаком мицелије, беличасто-ружичасте боје. На ускладиштеном кукурузу у кошевима, најчешће се јављају мешане инфекције већег броја паразитних и сапрофитних гљива. Поред гљивица из рода Fusarium, плеснивост на кукурузу могу изазвати и друге гљивице из родова Aspergillus и Penicillium.
Обично насељавају механички оштећена зрна кукуруза, стварајући карактеристичне превлаке. Гљиве из рода Aspergillus образују црну или зеленкастожуту превлаку на зрнима, док гљивице из рода Penicillium формирају превлаке зелене или плавичастозелене боје. Гљиве, које изазивају плеснивост клипа кукуруза, редовно су присутне у природи. Интензивнија појава плеснивости зависи од осетљивости хибрида, временских прилика током вегетације, количине азота у земљишту, влажности клипа у време бербе и од услова складиштења.
Заражене клипове неопходно је одбацити, што доводи до директних губитака у производњи. Индиректне штете настају употребом заражених клипова у исхрани домаћих животиња и људи, што их излаже микотоксинима који изазивају различита обољења. Према здравственим истраживањима, људи који једу храну загађену микотоксинима, изложени су њиховом канцерогеном, хепатотоксичном и неуротоксичном дејству.
Опасност за људе постоји и ако се домаће животиње хране храном загађеном микотоксинима, јер они прелазе у млеко, месо, јаја и брашно. Термичком обрадом, већина микотоксина се не уништава јер су термостабилни. За њихово потпуно уништење потребна је знатно виша температура од оне која служи за печење и остале врсте термичке обраде при спремању хране.
Сузбијање ових опасних гљива, које проузрокују плеснивост клипа кукуруза, огледа се у превентивним мерама заштите и примене адекватне агротехнике. Најбитније је изабрати хибриде који су отпорнији на поменуте гљиве. Правилном и правовременом применом агротехничких мера потребно је обезбедити оптималне услове влажности земљишта, нарочито у цветању и током оплодње. Уношење минералних ђубрива, посебно азотних, треба прилагодити плодности земљишта.
Трикић Никола ПССС Смедерево
