У ноћи између суботе и недеље, 25. и 26. октобра, тачније у три сата ујутру 26. октобра, казаљке на сату померене су сат уназад. Због преласка на зимско рачунање времена, тај дан ће трајати 25 сати, те фактички добијамо сат више, јер ће се временски интервал од два до три ујутру поновити два пута. Али ће нам мрак пасти већ у пола пет! Битна разлика је и то што ће се померање сата догодити раније него претходних година.
Иако се многи радују, јер ће имати и сат више за одмор, већини оваква пракса не прија, јер ће дневне светлости бити знатно мање. Већ у недељу, мрак ће почети да пада око 16 часова и 35 минута.
Ваше жеље су испуњене. Wинго Детелина на волцанобет.рс увећава добитке x2 и x3. РЕГИСТРУЈ СЕ – На боље се лако навићи!
Од овог викенда дани ће постајати све краћи, а најкраћи ће бити 9. и 10. децембра, када ће сунце залазити већ око 15 часова и 57 минута.
На зимско рачунање времена прелази се сваког последњег викенда у октобру у ноћи између суботе и недеље. А ове године на зимско рачунање времена прећи ћемо најраније могуће, у ноћи између 25. и 26. октобра, јер тада пада последњи викенд у том месецу.
Захваљујући паметним телефонима, рачунарима и осталим уређајима повезаним на интернет, дигиталне казаљке се често аутоматски помере унапред или уназад.
„Померање сата је бесмислено“
Поједине државе у свету су укинуле праксу мењања рачунања времена, али и даље постоје спорења треба ли померати сат двапут годишње или увести само зимско рачунање.
„Пракса померања сата је бесмислена и застарела. Нема смисла више то радити“, загрмео је недавно у видео поруци на друштвеним мрежама шпански премијер Педро Санчез пре неколико дана, чиме је поново испливало незадовољство Шпанаца, али и других становника европских земаља у којима се два пута годишње помера сат.
Подржана растућим бројем научних доказа и снажном подршком јавности, шпанска влада сматра да је померање сата реликт прошлости који треба трајно укинути. С обзиром на то да важећа регулатива Европске уније о померању сата истиче 2026. године, Шпанија сматра да је сада право време за деловање.
– Ово је тренутак здравог разума, добробити и усклађивања политике са науком – наводи се у званичном саопштењу владе.
И српски астроном Бранко Симовић сматра да се поента летњег и зимског рачунања времена у данашње време губи.
„Чињеница је заправо да од доба када је та интервенција код нас уведена, а ми смо били последњи који су је увели 1983. године. Пре тога је код нас било неких покушаја да се то реши са пола часа, али то је остало у некој сенци. Од тог доба до данас пракса се променила. Дакле, промениле су се не само навике, већ се и радно време креће у широком распону“, рекао је Бранко Симоновић.
Зашто имамо летње и зимско рачунање времена
Наше „природно“ време је зимско. Летње рачунање времена уведено је да би се боље искористи дневна светлост. Лети када су дужи дани, помера се сат тако да се један јутарњи сат „украде“ и дода вечери – како би мрак пао касније.
То је, најпре, смислио амерички политичар и научник Бенџамин Френклин, давне 1784. године. Објавио је есеј у коме је предлагао да људи раније устају и тако уштеде на свећама.
Зимско рачунање времена је фиксно и почиње последње недеље у октобру, датуми се мењају јер последња недеља октобра не пада сваке године у исти дан.
Када је уведено померање казаљки први пут у свету, а када у Србији
Летње рачунање времена прва је увела Немачка 1916. године, а неколико недеља касније и Велика Британија. Обе су тада биле у јеку Првог светског рата и било им је врло значајно да што боље искористе дневну светлост, а сачувају угаљ.
Следеће године то је урадила Русија, а 1918. и Сједињене Америчке Државе. Ипак, у мирнодопским условима то није заживело у Америци.
Летње рачунање времена у тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији уведено је тек 27. марта 1983. године.
Шта је „треће време“
Како је раније за “Блиц” рекао Бранко Симоновић из Астрономског друштва „Руђер Бошковић“, постоји дилема које време више одговара овом поднебљу, али он сматра да би могло да се уведе и „треће време“, односно прелазак на читање времена од пре 1983. године.
То решење подразумевало је зимско читање времена и трајно остајање у средњоевропској часовној зони, али и померање радног времена један час уназад како би се повољније искористила обданица.
Ипак, сматра он, у међувремену су се ствари „замрсиле“ у односу на некадашње време, пре свега радно време.
– Зимско читање времена у овом случају је неповољно јер преспавамо неефикасно, односно преспавамо онај први део обданице током године и мало од обданице нам остаје у другом делу дана. Летње (трајно) читање времена је у том погледу повољније јер се боље искористи обданица, али нас она измешта из наше основне средњоевропске часовне зоне у источноевропску, односно одваја нас од већег дела Европе којем припадамо – рекао је Симоновић.
Шта се десило са идејом ЕУ да се укине померање казаљки
Европска комисија је још пре неколико година предложила укидање сезонског померања сата, али сагласност још није постигнута.
Предлог је 2019. године подржао Европски парламент, а државе чланице добиле су рок до априла 2020. године да се изјасне да ли ће користити летње или зимско рачунање времена.
Коначна одлука није донета, јер је у марту 2020. године проглашена пандемија корона вируса, у већини држава Европе уведене су строге епидемиолошке мере, па је изјашњавање о овом питању одложено.
Иако је било најава, ни власти у Србији још нису донеле закон о укидању сезонске промене рачунања времена.
Следећа година пресудна
Како важећа регулатива Европске уније о померању сата истиче 2026. године, наредна година могла би бити пресудна. Међутим, док државе чланице ЕУ нису усаглашене око тога које време усвојити – летње или зимско – консензус може остати недостижан.
У међувремену, сатови ће се ове јесени померити 26. октобра са три на два ујутру. Да ли ће то бити последњи пут, време ће показати.
Еспресо
