Србија је за десетак година изгубила пола милиона становника, а готово сви окрузи, градови и општине, изузев Београда, „краћи“ су у броју становника за десетак посто. У Подунавском округу, који је по попису 2011. имао 199.395 становника, по коначним резултатима пописа 2022. их има 175.573, дакле више од двадесет и три хиљаде људи „фали“.
Смедерево, које је 2011. бројало до 108.209, по у петак објављеним подацима има 97.930 становника, дакле 10.279 житеља града је мање.
Није помогло ни што је Смедерево било међу осам градова у којима је попис продужен за седам дана, након што је истекао првобитни рок да се попис заврши. На крају је на пописани број становника, који је у први мах стигао до бројке од 96.026, додато још 2.651 из, како је то званично названо, „административних извора“. То су разне евиденције државних установа, од регистра обавезног социјалног и пензијског осигурања до евиденције Националне службе за запошљавање. Да није тога, Смедерево би „стало“ на бројци од тек око 96 хиљада душа. То је, истини за вољу, рађено на нивоу целе Србије, па је, да би се дошло до коначне цифре од 6.690.887, на стварно пописаних 6.647.003, из тих „административних извора“, додато још 218.317 – читав један Ниш.
Занимљиво је да је Смедерево по прелиминарним резултатима пописа 2022. имало 98.677 становника, а по коначним бројка је спала на 97.930. Шта се десило, где се дело око 750 душа између прелиминарних и коначних резултата, остаје мистерија.
Слична ситуација са смањењем броја становника је, чак и процентуално лошија, и у другим местима Подунавског округа; Смедеревска Паланка сада има 42.129 а 2011. их је било 50.284, Велика Плана је 2011. била на 40.902 а сада има 35.451 становника.
Ако се подаци узму на други начин у разматрање, ови резултати пописа практично значе да је Подунавски округ, за тих десетак година између два пописа, изгубио становника за више од пола Смедеревске Паланке.