Зашто је Свети Никола једна од најраспрострањенијих слава и по чему памтимо овог свеца, сазнајте у причи коју вам доносимо.
Рођен у малоазијском граду Патара, луци на медитеранској обалиданашње Турске, Свети Никола је живео у 4. веку, много пре раскола између православне и католичке цркве из 1054. године. Након смрти својих родитеља Никола је продао имање и новац разделио сиротињи. Одликовало га је милосрђе и многи су сматрали да ће наследити свог стрица као епископ. Ипак, будући да је био скроман, повукао се у самоћу спреман да тако сачека смрт.
За живота су га призивали у помоћ
Људи су га још за време његовог живота сматрали за светитеља. Призивали су га у помоћ када је владала болест, у несрећи или немоћи. Хришћани верују да се он свима одазивао и да је свима помагао, а да је из његовог лица сијала светлост.
Свети Никола се упокојио 19. децембра 345. године а његово тело је сахрањено у Саборној цркви мирликијске митрополије. Ту су га посећивали Словени са Дона, односно Скити, који су доводили болесне због излечења. Тиме се објашњава зашто је Свети Никола толико омиљен код Срба.
Прича и легенди о његовом животу и чудесним моћима и племенитости је много. Ево неколико због којих се његово име празнује као једна од највећих слава у нашој земљи.
Почео је да пости у првој недељи живота
Када је мајка Светог Николе Нона затруднела, сматрала је да се десило чудо јер дуго то није могла. Али убрзо се разболела, а када је светац дошао на свет, десило се ново чудо и она је преко ноћи оздравила. Касније, када је Никола био дете, отац и мајка су му се разболели од куге, а тада је светац одлучио да се оствари Божја воља и они су преминули.
Свети Никола се са недељу дана усправио на ноге без ичије подршке и тако је стајао три сата, а легенда каже да је одбијао мајчино млеко средом и петком, када се пости. Такође, Никола није узимао храну све док његови родитељи не заврше молитву пред ручак.
Спасао три сиромашне девојке
Између осталих, још две приче о Светом Николи се и дан-данас препричавају деци.
Прва је она према којој је Свети Никола постао заштитник вереника, а управо због ње и стављамо чисте чизмице на прозор на дан те славе. Наиме, Никола је своје богатство често користио како би заштитио оне који су у невољи. Тако је једном приликом заштитио три младе девојке чији је отац био сиромашан и није могао да им да мираз како би се удале.
Под окриљем ноћи Никола је узео три вреће, а у сваку ставио злато. Вреће је бацио пред прозор девојака, које су тада напокон могле да се удају. Светог Николу због те приче често на сликама приказују са три вреће или три јабуке, које су такође симболизовале њихов мираз.
Друга најпознатија прича јесте она која га приказује као заштитника деце. Током периода глади Николу је локални месар позвао у свој дом. Након што је на столу угледао тањир пун меса, Свети Никола је помислио оно најгоре. Брзо се упутио у подрум домаћина месара, где је угледао три бачве, а у бачвама тела тројице дечака. Никола је брже-боље оживио дечаке.
Ударио бискупа због девице Марије
Када је Константин 325. године п. н. е. сазвао црквени сабор у Никеји и позвао 300 бискупа да расправљају о Светом Тројству, бискуп Аријус је упорно негирао ову догму. Свети Никола је био испровоциран тиме и ударио је Аријуса, због чега је затворен. Али у затвору га је посетила девица Марија да га пита зашто је то урадио. Никола је одговорио да је то урадио због љубави према њој, а она му је заузврат оставила Библију на поклон.
Појављивао се свуда
Постоји и легенда да је Свети Никола могао да се појави на местима где по логици није било могуће да буде. Тако се једном трговачки брод враћао из Египта, када га је ухватила страшна олуја. Морнари су почели да призивају свеца, након чега се он појавио и избавио их. А онда је мистериозно нестао и дочекао их у луци када је брод пристао. Морнари су му се захваљивали, а светац им је одговорио да захвале Богу јер је он само обичан човек и грешник.
Повезан је са Деда Мразом
На православним иконама приказан је као висок човек у препознатљивом црвеном плашту, са епископском митром на глави и штапом у руци, како дарује децу поклонима из џака.
Празник Светог Николе данас има велики значај у целом свету, јер је његов лик повезан са настанком лика Деда Мраза, а називају га Санта Клаус и Санта Николас. У подалпским земљама и регионима дан Светог Николе се доводи у везу са Крампусом, обичајем чије порекло сеже у немачко-словенску традицију.
Свети Никола се први пут у лику Деда Мраза појављује 23. децембра 1823. године након објављивања поеме анонимног аутора „Посете Светог Николе“ (данас познатије као „Ноћ пре Божића“) у месту Трој у држави Њујорк. Песма је касније приписана Клементу Кларку Муру. Многи од Деда Мразових модерних атрибута су установљени у овој песми, као што су вожња на санкама које слећу на кровове, улазак кроз димњак и пуна торба играчака.
Како су године пролазиле, Деда Мраз је у популарној култури еволуирао у велику, крупну особу. Један од првих уметника који је дефинисао модерни изглед Деда Мраза је Томас Наст, амерички карикатуриста из 19. века. Године 1863. слика Деда Мраза коју је насликао Наст појавила се у недељнику „Харперс викли“.
