Наиме, још 1951. године у типичном малом селу Chandal á la Javie у Прованси, Француска, сенатор Емиле Ауберт покренуо је пилот пројекат организације туристичких услуга на сеоским туристичким домаћинствима, чији је циљ био очување сеоских средина, заустављање исељавања становништва из руралних подручја, стварање нових могућности за зараду кроз туристичке услуге и поновно оживљавање локалне пољопривреде.
Стара, традиционално изграђена, напуштена штала у власништву локалних сточара и пољопривредника претворена је у дом, односно сеоску кућу за одмор те добила назив гитес (кућица). Од те мале кућице, на којој је пилот пројекат успешно реализован, кренуо је развој руралног туризма каквог данас познајемо. У данашње време стреса, недостатка времена, мањка квалитетних активности, рурални туризам представлја одличну могућност бега из такве стресом оптерећене свакодневнице, и даје могућност пријатног одмора који побуђује носталгију за прошлим временима. Модеран начин живота данашњег човека: брзи темпо, стрес, отуђеност, недостатак времена за себе и породицу, нездрава и брза исхрана, више болести, намеће потребу за опуштање уз звуке из природе, физичку активност и рекреацију, зближавање с природом…
Домаћинства морају бити мотивисана за бављење сеоским туризмом. Мора се имати одређени интерес за бавлјењем овим послом. Са друге стране, гост има интерес да као туриста борави у сеоском домаћинаству. Поставља се питање заједничког интереса. Ствари треба поставити тако да на првом месту буде интерес госта. Значи, да главни интерес домаћина мора бити задоволјење потреба госта.
Домаћин мора да се потруди да потребе госта задовољи на најболји могући начин, тако да гост буде задовољан. Гост, је са друге стране, спреман да плати испуњење својих захтева и своје задоволјство. Он то потврђује пристајањем на одређену цену. Гост, поклања своје поверење домаћину и с правом очекује да буде задовољан. Домаћин је дужан да му за цену коју плаћа пружи услугу одговарајућег квалитета. Обе стране, и домаћин и гост поштују принцип „вредност за новац”. Зарада је економски интерес домаћина.
Домаћин очекује поуздан и сталан извор зараде који ће бити додатни приход његовом домаћинству. Да би то постигло домаћинство мора водити сталну бригу о квалитету својих услуга, које ће покушати да унапреди из године у годину. Пре свега се мисли на одржавање хигијене, промену постелјине и пешкира, постељног рублја, квалитет стоног текстила, посуђа и прибора за јело, уредност домаћинства и окућнице, али и на све друге елементе услуге који се само на први поглед чине мање важним али утичу на задовољство госта.
Познато је да се задовољан гост поново враћа. Задовољство госта је сложен и свеобухватан осећај који је резултат комплетног доживљаја и стицања разноврсних искустава током боравка у сеоском домаћинству. Задовољство госта има јаку психолошку страну. Свако путовање изван места становања, посебно када се иде на више дана у непознато место, код непознатих људи, изазива несигурност. Зато је потребно да се домаћин постави у улогу госта, да би га боље разумео. Гост очекује да буде заштићен, односно поштеђен од непријатних изненађења.
То значи да треба да буде информисан. Све потребне информације које гост треба да има су обрађене у делу који говори о промоцији домаћинства. Добро организовано домаћинство може у свом домаћинству имати и такозвано „писмо добродошлице” са основним садржајима боравка који укључују и понуду хране али и додатних прехрамбених производа који се могу припремити и понети.
Kако ће домаћин знати да ли је гост био задоволјан и да ли има нешто чиме није био задоволјан? Психологија људи је таква да нерадо говоре о томе, посебно ако су незадовољни. Лакше им је да писмено комуницирају. Зато је добро припремити анкету односно анкетне упитнике и замолити госте да их попуне. На основу резултата анкете, добиће се прави увид у степен задовољства госта. И када нема никаквих примедби од стране госта, домаћин који се определио за бављење сеоским туризмом не сме да буде задовољан. Он мора знати да се потребе, жеље и очекивање гостију мењају. Домаћин мора да разуме и прихвати те промене односно да им се врстом, квалитетом и начином пружања услуга стално прилагођава.
Kоришћена литературе Приручник за сеоски туризам-Све што треба да знате ако желите да се бавите сеоским
туризмом- Текстови: Душанка Селаковић
Биљана Николић
ПССС Смедерево
