Биолошка старост заснована је на функционалном стању ћелија, ткива и органа нашег тела, не на хронолошкој старости.
Начин исхране, изложеност стресу, физичка активност, пушење, конзумација алкохола, али и генетика и животна средина могу да имају утицаја на биолошку старост, која не мора обавезно да се поклапа са бројем година у крштеници.
Истраживачи са клинике Маyо осмисли су једноставан начин на који може да се одреди биолошка старост.
Стручњаци кажу да је добра равнотежа, то јест количина времена током које можемо да стојимо на једној нози, добар показатељ здравља нерава, јачине мишића и костију.
Како се испитује биолошка старост?
У студији је учествовало 40 здравих особа старијих од 50 година. Испитивана је могућност равнотеже, јачина стиска шаке, снага колена. У студији нису учествовале гојазне особе нити појединци који су имали већ проблема да ходом и одражавањем равнотеже.
Др Кентон Кауфман, један од водећих истраживача у овој студији са клинике Маyо, наглашава да је способност доброг одржавања равнотеже битан показатељ наших способности јер поред јачине мишића захтева и добро функционисање вида, вестибуларног и соматосензорног система.
Вестибуларни систем је повезан са другим чулима, кретањем и равнотежом, са видом, регулише мишићни тонус и координацију, утиче на равнотежу, координацију око-рука, степен пажње.
Могућност одржавања баланса слаби старењем
Истраживачи уочавају да како старимо опада и наша способност одржавања равнотеже на једној нози. Учесници испитивања су током 30 секунди одржавали равнотежу стојећи са две ноге на тлу и отворених очију, потом са две ноге на тлу затворених очију, потом на доминантној нози отворених очију и на карају на недоминантној нози (оној која је нешто слабија) отворених очију.
Најлошији резултати и видно опадање са годинама старости испитаника забележи су током стоја на једној недоминантној нози.
Могућност одржавања равнотеже на недоминантној нози било је што су испитаници старији краће за 2,2 секунде, а на доминантној у нози 1,7 секунди. Стручњаци кажу да мишићна маса почиње да се смањује после 30 године, у просеку око 8 одсто током десет година, овај процес се убрзава после 60. године живота.
Углавном се јавља као последица неодговарајуће физичке активности
Истраживачи наводе да су ови резултати значајни јер не захтевају специјализовану експертизу, напредне алате или технике за мерење и тумачење.
Поједине студије бележе да особе које нису у могућности да у средњем животном добу одрже задовољавајући баланс на једној нози имају више компликација.
Потребан нам је добар ослонац на једној нози при изласку из аутомобила, приликом пењања уз и низ степенице. Стручњаци наглашавају да је слабија равнотежа углавном последица недостатка одговарајуће физичке активности.
Биолошка старост и стој на једној нози
Поједини стручњаци наводе да је следећа табела индикатор нормалне биолошке старости и доброг општег здравственог стања.
Уколико су резултати лошији од наведених могуће је да је наше тело старије.
Особе млађе од 40 година требало би да буду у могућности да стоје на једној нози 40 секунди у континуитету
Од 50 до 60 година 37 секунди
Од 60 до 70 година, 18 до 19 секунди
Од 70 до 80, 10 до 15 секунди
Старије особе од 80 година мало изнад 5 секунди
Одговарајућим тренингом и вежбама равнотеже могуће је постићи одличне резултате. Вежбе на једној нози могу да оснаже мишиће и кости, али и омогуће боље реакције вестибуларног система.
Како да побољшамо резултате?
Стручњаци кажу да стој на једној нози и бољу равнотежу можемо увек да побољшамо без обзира на године.
Већина особа затворених очију може да стоји краће на једној нози, а дуже када су очи отворене.
Можемо да вежбамо баланс и затворених очију, али савет је да у близини имамо столицу на коју ћемо се прихватити.
Поједине студије наводе да особе старије од 70 година, стојом на свакој нози по један минут, могу да побољшају густину костију кука.
Препорука је да се ова вежба ради три пута дневно, по један минут на десној и један минут на левој нози, пише еклиника.телеграф.рс.
