ГРАЂАНИ Србије који остварују приходе у иностранству често нису сигурни где и на који начин треба да плате порез, као ни да ли имају право на порески кредит како би избегли двоструко опорезивање.
Кључно питање, према речима пореских стручњака, није где је приход остварен, нити где новац “леже”, већ да ли се та особа сматра пореским резидентом Србије.
Оснивач и извршни директор рачуноводствене агенције МНП Адвисорy Милош Праштало објашњава да порески третман пре свега зависи од пореске резидентности, а тек потом од врсте дохотка.
- Није битно место прихода, односно где се сливају примања, већ чији је тачно он порески резидент. Ако грађанин борави у Србији више од 183 дана годишње, сматра се пореским резидентом Србије, без обзира на то што приход остварује у иностранству – каже Праштало за Блоомберг Адрију.
Нису искључене обавезе према другој држави
Уколико физичко лице борави у Србији дуже од шест месеци годишње, оно има статус пореског резидента Србије и дужно је да у Србији поднесе пореску пријаву за остварени доходак, без обзира на то да ли је приход остварен у иностранству.
То, како објашњава Праштало, не искључује обавезе према другој држави. Ако прописи те земље налажу подношење пореске пријаве или плаћање пореза, грађанин те обавезе решава у тој држави, уз примену уговора о избегавању двоструког опорезивања (УИДО), уколико такав уговор постоји.
Тек након утврђивања резидентности, долази се до питања врсте прихода, да ли је реч о заради, капиталној добити, дивидендама или другом облику дохотка, јер за сваки важе посебна пореска правила.
Тако да у случају када порески резидент Србије оствари капиталну добит у иностранству, на пример трговањем акцијама, криптовалутама или другим облицима имовине, у Србији плаћа порез по стопи од 15 одсто. “У иностранству се, у зависности од земље, може ослободити пореза уколико постоји уговор о избегавању двоструког опорезивања, а неке државе порез уопште не наплаћују ако је познато да је лице порески резидент Србије.”
Код прихода од капитала, попут дивиденди из иностранства, порески кредит има посебно значајну улогу.
- Ако је у страној држави већ плаћен порез од 15 одсто или више и постоји одговарајућа потврда, Србија признаје порески кредит и додатни порез се не плаћа, без обзира на то да ли постоји уговор о избегавању двоструког опорезивања. Ако је, међутим, у иностранству плаћен нижи порез, у Србији се доплаћује само разлика до 15 одсто – објашњава Праштало.
Када је реч о заради, додаје, важно је разликовати њен облик. Ако резидент Србије остварује приход као фриленсер, односно без уговора о раду, обавезан је да се самоопорезује у Србији путем портала Пореске управе за фриленсере. У том случају, порез се не плаћа у иностранству.
Праштало додаје да је ситуација са класичним уговором о раду са иностраном компанијом, док лице живи у Србији, знатно сложенија и у пракси ретка, јер отвара додатна питања примене домаћих и страних прописа.
Шта када грађанин није порески резидент Србије
Другачија правила важе за грађане који живе у иностранству дуже од шест месеци годишње и који су одјавили пребивалиште у Србији. У том случају, они се не сматрају пореским резидентима Србије.
Ако такво лице остварује капиталну добит или приходе од капитала у иностранству, порез плаћа и регулише у држави у којој је порески резидент. Србија у том случају нема право да потражује порез, под условом да грађанин, уколико се то од њега затражи, достави потврду о пореској резидентности из стране државе и позове се на уговор о избегавању двоструког опорезивања.
Исто важи и за зараде, било да су остварене по основу уговора о раду или ван радног односа, пореске обавезе се у потпуности регулишу у иностранству.
Шта каже Пореска управа
У Пореској управи Србије објашњавају на који начин се подноси пореска пријава.
“Правилником о обрасцима пореских пријава за утврђивање пореза на доходак грађана који се плаћа по решењу, између осталог, прописан је начин подношења и садржина пореске пријаве за утврђивање пореза на капиталне добитке у складу са Законом о порезу на доходак грађана”, кажу у Пореској управи за Блоомберг Адрију.
Како додају, прописано је да се пореска пријава за утврђивање пореза на капиталне добитке подноси Пореској управи на Обрасцу ППДГ-3Р – Пореска пријава за утврђивање пореза на капиталне добитке.
На питање колико грађана Србије остварује капиталну добит у иностранству, колико их такве приходе пријављује и колики порез држава по том основу наплаћује, они истичу да “пореска пријава ППДГ-3Р не садржи податак о месту остваривања прихода, односно податак да ли је пренос извршен у Републици Србији или иностранству”.
Због тога Пореска управа не располаже збирним подацима који би омогућили прецизнији увид у обим капиталних добитака које физичка лица из Србије остварују на страним тржиштима.
Према речима стручњака, најчешћа грешка грађана јесте погрешна претпоставка да је место исплате или страна платформа довољна да се избегне пореска обавеза у Србији.
“Прво се утврђује пореска резидентност, затим се гледа врста прихода, а тек онда долазимо до питања пореског кредита и евентуалног ослобађања од двоструког опорезивања”, закључује Праштало.
У пракси, то значи да право на порески кредит постоји, али не за сваки облик дохотка и не у свакој ситуацији, због чега је правилно разумевање резидентности и врсте прихода кључно за избегавање пореских ризика.
(Курир)
