Послали су вас на LAC анализу? ТЕСТ О КОМЕ СЕ МАЛО ГОВОРИ, А МОЖЕ ВАМ СПАСИТИ ЖИВОТ

Link kopiran u privremenu memoriju!

Иако му назив сугерише супротно, лупус антикоагулант представља један од опаснијих поремећаја згрушавања крви, управо због тога што подстиче настанак крвних угрушака.

Лупус антикоагулант (LAC) је врста аутоантитела, тачније антифосфолипидних антитела, које имунолошки систем погрешно производи против сопствених ћелија. Она циљају фосфолипиде који имају кључну улогу у нормалном процесу коагулације крви. Назив потиче из лабораторијских услова, где ова антитела у епрувети заиста продужавају време згрушавања. Међутим, унутар крвних судова њихово дејство је потпуно супротно — подстичу стварање крвних угрушака и значајно повећавају ризик од тромбозе.

Иако су први пут откривена код пацијената са системским еритемским лупусом, важно је нагласити да присуство лупус антикоагуланта не значи нужно да особа болује од лупуса.

Када се угрушак појави „из ведра неба“

Лекари, најчешће хематолози, реуматолози или неуролози, посумњаће на присуство лупус антикоагуланта када се пацијент суочи са необјашњивом тромбозом, посебно у млађем животном добу. То укључује дубоку венску тромбозу, најчешће у ногама, као и плућну емболију, која настаје када се угрушак откине и крвотоком доспе у плућа.

Посебну пажњу изазивају и артеријске тромбозе, које могу довести до можданог или срчаног удара код особа које немају класичне факторе ризика, попут повишеног крвног притиска, дијабетеса или повишених масноћа у крви. У свим тим случајевима, када се угрушак јави без јасног узрока, тестирање на лупус антикоагулант представља један од основних корака у дијагностичкој обради.

Важан тест код проблема у трудноћи

Друга велика група пацијената код којих се препоручује ова анализа су жене са репродуктивним проблемима. Присуство лупус антикоагуланта један је од водећих, али и потенцијално излечивих узрока понављаних спонтаних побачаја.

Према стручним смерницама, тестирање се најчешће спроводи након три или више узастопна губитка трудноће у првом тромесечју или након једног губитка морфолошки нормалног плода после десете недеље трудноће. Лупус антикоагулант се повезује и са другим озбиљним компликацијама, као што су тешки облици прееклампсије, застој у расту плода или превремени порођај, јер антитела могу нарушити функцију постељице и проток крви ка детету.

Како изгледа анализа и зашто је важно поновно тестирање

Сама анализа је једноставна и подразумева класично вађење крви из вене, без посебне припреме попут гладовања. Међутим, веома је важно да пацијент у том тренутку не буде на антикоагулантној терапији, јер лекови за разређивање крви могу довести до лажно позитивних резултата. О времену тестирања одлуку доноси искључиво лекар.

Лабораторијска анализа је сложена и обухвата више корака, од почетних пробирних тестова до потврдних анализа којима се утврђује да ли је за поремећај згрушавања одговоран управо лупус антикоагулант, а не недостатак неког фактора коагулације.

Један позитиван налаз није довољан за постављање коначне дијагнозе. Ова антитела могу се појавити и пролазно, као последица инфекције, упалног стања или узимања одређених лекова. Због тога је, према међународним смерницама, неопходно поновити тест након најмање дванаест недеља. Тек ако је и други налаз позитиван, сматра се да су антитела трајно присутна, што лекару омогућава да планира дугорочно лечење и праћење пацијента.

Tagovi