После поста важна умереност у исхрани због спречавања здравствених проблема

Link kopiran u privremenu memoriju!

Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” саопштио је, поводом завршетка вишенедељног божићног поста, да је после поста важна умереност у конзумирању уобичајене хране како се не би јавила мучнина, надутост, бол у стомаку и други здравствени проблеми.
“Пост доноси значајне промене у начину исхране. Са исхране, у чијој основи су месо, јаја, млечни производи, прелази се на исхрану коју чине воће, поврће, житарице и риба. Посна храна спрема се на води или на мало уља и као таква лакше се вари од масне, зачињене хране. Међутим, по завршетку поста, после вишенедељног начина исхране без намирница животињског порекла и хране спремљене на води или на мало уља, враћамо се уобичајеној исхрани. Уколико не поведемо рачуна о количини хране коју уносимо након поста, и о начину њене припреме, могу се јавити мучнина, надутост, бол у стомаку”, наводи се у саопштењу.

Указују да су празничне трпезе богате месом, ролатима, печењем, салатама са мајонезом, павлаком, тортама, колачима и алкохолом, а да је њима претходила исхрана воћем, поврћем, житарицама и рибом.

“Чињеница је да је празничној трпези тешко одолети, јер ће се на њој наћи све оно чега смо се у посту одрекли. Уколико унесемо одједном већу количину тако калоричне хране могу да се јаве здравствени проблеми и зато је неопходно да прелазак са посне на мрсну храну буде постепен. Потребно је уносити мање количине хране распоређене на три до пет оброка у току дана”, наводи се у саопштењу.

Истичу да је важно да се води рачуна и о начину припреме хране и наводе да је кувана, динстана храна спремљена на мањој количини уља, лакша за варење у односу на поховану и пржену храну.

Увођење меса у исхрану треба започети са пилетином, ћуретином, уз задржавање рибе у јеловнику барем два пута недељно, а када је реч о млеку и млечним производима у исхрану прво треба увести млад сир, јогурт, кисело млеко, односно млечне производе са нижим садржајем млечне масти.

Спречавање појаве здравствених тегоба могуће је спречити и редовним уносом воћа, свежих салата, орашастих плодова и житарица.

“У преласку са посне на мрсну храну морамо да будемо свесни да све оно чега смо се одрекли током поста морамо постепено да уносимо у мањим количинама. Дан би требало да започнемо са јогуртом, парчетом хлеба, младим сиром или са мало овсених пахуљица. Ручак могу да чине пилећа супа, кувано или печено бело месо или риба, поврће и свежа салата коју уз омлет или мањи сендвич можемо појести и за вечеру. После неколико дана можемо се вратити уобичајеној исхрани, али не смемо заборавити на умереност и на правилно распоређене оброке”, наводи се у саопштењу.

Додају да завршетком Божићног поста немамо много времена за припрему изласка из поста, с обзиром на то да нас на сâм Божић сачека богата трпеза због чега је важно да се не прескочи лаган доручак.

Што се тиче ручка важно је узети прво мању количину печења, избегавати тешке прилоге и салате са мајонезом, а основу могу да чине свеже салате и лаганији прилози, док колаче не треба јести одмах после ручка.

“Треба јести полако, пробати све у мањим количинама и правити паузе током јела. Излазак из поста доноси значајне промене у начину исхране. Помоћ у постепеном преласку са посне на мрсну храну, распореду оброка и очувању здравља односно спречавања настанка одређених здравствених проблема до којих може да дође услед нагле промене начина исхране, могу да пруже лекари Саветовалишта за исхрану Института за јавно здравље Србије”, наводи се у саопштењу.