Многи послодавци у потрази за радницима све се више окрећу пензионерима. Према неким подацима више од 30.000 пензионера се вратило да ради.
Мушкарци у старосну пензију одлазе са 65 година живота и 15 година радног стажа, док је за жене правило 63 године и осам месеци. Ипак, за многе се ту не завршава радни век.
Пензионери су јефтинија радна снага, јер се за њих не плаћају порези и доприноси, али постоје и дефицитарна занимања, поготово када су занатлије у питању.
– Заиста имамо све озбиљнији проблем сада се све чешће иде и ка појави запошљавања људи из света а то је да недовољно едукујемо нових младих генерација које су некад биле врло бројне и које су имале врло добре и квалитетне занатске школе. Што се тиче економског ефекта он одговара подједнако и послодавцима и пензионерима из разлога што су пензије често недовољне за неки квалитетнији живот – рекао је Небојша Атанацковић, из Уније послодаваца.
Међутим млади, који су у пуној снази немају кад да стекну потребна знања и вештине, а често и не пристају на услове на које пристају генерације старог кова.
– Радни морал код бумерса и код генерације зед је фундаментално другачији и многи послодавци сматрају да им је лакше пословати са онима који припадају много старијем кову и имају другачији радни морал. Пензионери такође обично траже мање новца будући да свакако имају одређено следовање које им стиже из буџета, које су зарадили током своје радне каријере. Када је реч о утицају на незапосленост па постоји можда неки минималан утицај, али је код нас незапосленост у највећем броју случајева вољна одлука – рекао је Александар Стевановић.
Надајмо се да ће ипак парола На млађима свет остаје, бити видљива и у пракси.
