четвртак, јун 20, 2024
Početna » ПОСТАЛИ СТЕ ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК! Ево како послодавац рачуна колику отпремнину треба да добијете у том случају

ПОСТАЛИ СТЕ ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК! Ево како послодавац рачуна колику отпремнину треба да добијете у том случају

од Паланка данас
0 Коментар

 

Послодавац је обавезан да запосленом исплати отпреминину само у два случаја – при одласку у пензију и код отказа уговора о раду у случају технолошког вишка, пише портал Послови Инфостуд. Такозвани технолошки вишак представља ситуацију када услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или када дође до смањења обима посла. Тада послодавац запосленом треба да исплати опреминину.



“На почетку треба истаћи да се права на отпремнину нико не може одрећи. Члан 60. Устава Републике Србије одређује да свако има право ‘на правну заштиту за случај престанка радног односа. Нико се тих права не може одрећи’. Управо зато што је право на отпремнину вид правне заштите за случај престанка радног односа, нико га се и не може одрећи”, указује правник Милан Предојевић.

Он истиче да, према томе, споразуми послодавца и запосленог о томе да исплата отпремнине није обавезна, нити изјаве запосленог којим се запослени одриче овог права, немају никакву правну снагу. Начелно је правило да се општим актом послодавца и уговором о раду могу утврдити већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом. Стога послодавац не може да умањује обим права који гарантује закон, што би се десило када би искључио исплату отпремнине тамо где је она одређена као обавезна. Тако да, послодавац је дужан да исплати отпремнину и поред ништаве изјаве запосленог или уговора о одрицању од отпремнине. Неисплаћивање отпремнине у складу са законским правилима прекршај је послодавца за који је прописана новчана казна.

Сходно свему томе, колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду, послодавац се може обавезати да плати отпремнину и мимо ситуација које по закону повлаче обавезну исплату отпремнине. Примера ради, наводи се у тексту, често се споразумом о престанку радног односа предвиђа исплата отпремнине запосленом.

“Ако је послодавац на описан начин прописао исплату отпремнине, иста за њега постаје обавезна, као када је реч о одласку у пензију или технолошком вишку”, указује Предојевић.

Висина отпремнине
Када запослени одлази у пензију, послодавац је обавезан да му исплати отпремнину најмање у висини две просечне зараде у Републици Србији, према последњем објављеном податку Републичког завода за статистику. Када запослени добија отказ зато што је технолошки вишак, послодавац је дужан да му пре отказа уговора о раду исплати отпремнину у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, с тим што не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину.

Како се рачуна отпремнина код отказа
Када је разлог за отказ уговора о раду од стране послодавца такозвани “технолошки вишак” послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду запосленом исплати отпремнину. Ако то не учини, у пракси судови такво решење о отказу уговора о раду оцењују као незаконито.

“За разлику од отпремнине при одласку у пензију, овде јесте важно колико дуго је запослени радио код тренутног послодавца, када је реч о висини отпремнине. Висина отпремнине утврђује се општим актом или уговором о раду, с тим што не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину“, наводи Милан Предојевић.

Ту се, наводи, рачуна само цела година рада по основу уговора о раду код послодавца који плаћа отпремнину. Није релевантан рад ван радног односа, рад по уговору о делу, нити рад по уговору о привременим и повременим пословима, остварен код истог послодавца. Наравно, рад код неких других послодаваца уопште није релевантан. Под зарадом запосленог у наведеном смислу подразумева се просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина. Да бисмо прецизирали шта се под овом одредбом подразумева морамо да се окренемо дефиницији зараде из самог Закона о раду.

Према Закону о раду, зарада се састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.), те других примања по основу радног односа (регрес, топли оброк итд). У појам зараде не улазе, те се не узимају у обзир приликом рачунања отпремнине: учешће запосленог у добити, накнаде трошкова насталих у вези са радом (путни трошкови, трошкови средстава рада, те смештаја и исхране за рад и боравак на терену…) накнаде штете због повреде на раду или професионалног обољења; јубиларне награде и солидарне помоћи.

“Под зарадом у наведеном смислу сматра се зарада која садржи порез и доприносе који се плаћају из зараде („бруто 1″ зарада, дакле нето зарада + порез и доприносе који се плаћају из зараде). Не треба да буни законска одредба која каже да се под зарадом сматра просечна месечна зарада запосленог ‘исплаћена’ за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина. Због тог термина (‘исплаћена’) јавила су се схватања да се ради о нето заради која је ‘исплаћена’ на рачун или на руке. Међутим овај појам не треба схватити у буквалном смислу, јер су и доприноси из зараде исплаћени, али не на рачун запосленог, већ у његово име и за његову корист, на рачуне јавних прихода. Закон о раду је јасно дефинисао појам зараде, који смо напред изнели, и зарада се не може другачије схватити. Према томе, појам зараде мора да укључи и порез и доприносе који се плаћају из саме зараде, на терет запосленог (бруто 1)”, појашњава аутор.

Примера ради, узмимо да је запослени у последња три месеца рада пре отказа остварио просечну зараду у држави. Просечна зарада (бруто) запослених у Републици Србији, обрачуната за јануар 2024. године, износила је 132.372 динара, док је просечна зарада без пореза и доприноса (нето) износила 95.836. Примера ради, ако је запослени који је остварио просечну зараду на нивоу Републике, радио четири пуне године код послодавца који му даје отказ јер је технолошки вишак, исплатило би му се најмање 176.496,00 динара.

До овог износа долази се на основу следеће рачунице: за сваку целу годину рада послодавац мора запосленом да плати трећину зараде из последња три месеца. Узели смо као пример да је у последња три месеца запослени остварио просечну зараду у држави. Подсећамо да код таквог запосленог зарада са порезом и доприносима који се из зараде плаћају (који јесу саставни део зараде) износи 132.372,00 динара. Трећина ‘бруто 1’ зараде је 44.124,00 динара. Добијени износ се помножи са 4 (због 4 пуне године рада) и добијамо отпремнину у висини од 176.496,00 динара.

“Ако запослени уопште није радио у три месеца која претходе месецу исплате отпремнине (нпр. ако је био на боловању) узима се основна зарада увећана за минули рад. Основна зарада је одређена уговором о раду, а минули рад увећава зараду у висини 0,4% основне зараде утврђене у складу са законом, општим актом и уговором о раду, за сваку годину рада код садашњег послодавца”, појашњава аутор.

Ако је непуна година стажа
Имајући у виду да је закон одредио минимални износ отрпемнине запосленом који је технолошки вишак на тај начн да је утврдио да иста не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку годину рада код садашњег послодавца, те да се под том зарадом подразумева просечна зарада запосленог из последња три месеца пре месеца исплате отпремнине, поставља се питање шта ако запослени нема годину дана рада код послодавца који га је огласио технолошким вишком. У циљу давања одговора на ово питање, потребно је, наводи аутор текста, још једном детаљније размотрити законске одредбе.

Према самом тексту закона, послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду запосленом који је технолошки вишак исплати отпремнину. Висина отрпемнине се утврђује општим актом или уговором о раду, с тим што не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Према томе, висина отпремнине мора да се утврди општим актом или уговором о раду. Приликом тог одређивања висине ортпремнине, постављена је доња граница тако да иста не може бити нижа од трећине зараде запосленог за сваку пуну годину рада.

То практично значи, да се код запослених који су радили мање од годину дана мора такође одредити отпремнина, али да није прописана њена минимална висина као код осталих запослених који су технолошки вишак. Према томе, одредбом о минималној висини отпремнине за оне запсолене који имају годну дана рада код послодавца, не би смело да се доведе у питање примена одредби које кажу да је исплата отпремнине обавезна, те да се мора платити у висини коју утврђују општи акт или уговор о раду.

“Ако запослени нема годину дана стажа, онда није предвиђен минимални износ отпремнине и послодавац је слободан да га одреди према својој процени и економској снази, али и даље је дужан да одреди висну отпремнине и да је плати”, појашњава Милан Предојевић.

(Инфостуд



Povezane vesti

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2022 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept