Институту за трансфузију крви Србије највише недостају залихе Б негативне и нулте крвне групе, па тренутно располажу резервама довољним за свега један и по дан, изјавила је Мирјана Кнежевић. Сезона је вируса, почео је период слава и прослава, улазимо у празничне дане, па је важно на време мислити на залихе крви.
- ВАЖНА ВЕСТ ЗА СРБИЈУ: Европска инвестициона банка одобрила 134 милиона евра за модернизацију пруге Ниш – Димитровград
- ОД НОВЕ ГОДИНЕ НОВА ПРАВИЛА ЗА ПРОДАЈУ ПОЛОВЊАКА: Трговина аутомобилима више неће бити могућа без ова ДВА ПАПИРА
- Млади гитариста ОМШ „Божидар Трудић“ освојио прву награду на „Гитар мини фесту“
- ПОСК „Јасеница“ годину завршила успоном на Јухор
- Расписан Четврти ИПАРД III јавни позив у оквиру Мере1 за инвестиције у подизање и опремање производних иматичних засада воћа
- ИВАНА КАТАНИЋ НАЈЕФИКАСНИЈА У УБЕДЉИВОЈ ПОБЕДИ КОШАРКАШИЦА ЗВЕЗДЕ!
Институт за трансфузију крви Србије и паланачки Црвени крст у четвртак, 18. децембра 2025. организују последњу овогодишњу акцију добровољног давања крви. Добровољни даваоци крв могу дати у сали МЗ “Доњи град” у времену од 9 до 14 часова.Позивају се сви који испуњавају услове да се одазову програму прикупљања крви. Промотер из области добровољног давалаштва крви, Никола Марковић, поручује: „Свака јединица крви кључна је за стабилност здравственог система и за спасавање живота у критичним тренуцима. Зато, пред празнике када су резерве крви смањене, нека нам приоритет у овим предпразничним недељама буде стабилност залиха.“
ЗАНИМЉИВОСТИ: ШТА значи када се ПЕСМА „ЗАГЛАВИ“ У ГЛАВИ?
Овај ефекат, познат као „еарwорм“ у енглеском језику (буквално: „ушни црв“), често се описује као невољна музичка слика (тон-песма) која се „заглави“ у глави.
Према научним истраживањима, ово је облик невољне когниције, где се делови музике спонтано појављују у свести без нашег намерног напора. У овом чланку, детаљно ћемо истражити узроке, механизме и могуће начине за превазилажење овог феномена, ослањајући се на релевантна научна сазнања.
„Earworm“ („ушни црв“) се дефинише као невољна и понављајућа репродукција музичког фрагмента у уму, често у облику кратког рефрена или мелодије.
Ова појава није ограничена само на песме; може обухватити и јингле из реклама, дечје песмице или чак импровизоване звукове.
Према дефиницији, ради се о „музичкој сликовној репетитивности“ (мусицал имагерy репетитион), која представља облик невољне когниције. Истраживања показују да око 90% људи доживљава овај феномен бар једном недељно, док га 15% сматра узнемиравајућим.
Манифестација је обично краткотрајна, али може трајати сатима или данима. Карактерише је аутоматско понављање, слично петљи у музичком плејеру, где се исти део песме репродукује изнова.
Ово није само субјективно искуство; неуроимагинг студије откривају активност у аудиторним и меморијским деловима мозга, попут темпоралног режња и хипокампуса, чак и када нема спољног стимулуса.
Психолози објашњавају „ефекат заглављене песме у глави“ кроз неколико теорија. Једна од кључних је идеја да се ради о „заглављеним“ неуронским везама у мозгу, где се региони повезани са слушном перцепцијом и памћењем активирају аутоматски, доводећи до поновљеног репродуковања музичких сећања.
Ово је слично руминацији, где се мисли заглаве у петљи, посебно код особа са анксиозношћу или пост-трауматским стресним поремећајем.
Друга теорија укључује Зеигарник ефекат, према којем мозак боље памти недовршене задатке. Ако песма има репетитивну структуру или је прекинута усред слушања, мозак је „довршава“ понављањем.
Такође, аутоматска активација мозга игра улогу: песме са једноставним, понављајућим мелодијама (попут поп или дечјих песама) лакше се „заглаве“ јер захтевају мање когнитивног напора за репродукцију.
Истраживања, попут оних спроведених од стране Јамеса Келлариса са Универзитета у Синсинатију, показују да су жене и музичари склонији овом феномену, вероватно због веће сензитивности на музичке стимулуса.
Такође, стрес, умор или понављајући задаци (као што су прање судова) могу покренути еарwорм, јер мозак тражи начин да попуни ментални простор.
Неколико фактора доприноси појави „заглављене“ песме:
Понављана експозиција: Песме које се често слушају или чују у медијима (нпр. хитови са радија) лакше се памте и понављају, јер делују као сећања која се активирају учесталим понављањем.
Емоционална повезаност: Песме са јаком емоционалном вредношћу, попут оних повезаних са успоменама, чешће се заглаве, јер мозак користи музику за обраду емоција.
Структурне карактеристике песме: Брзе темпо, понављајући рефрени и једноставне хармоније (нпр. „Бохемиан Рхапсодy“ или „Бабy Схарк“) су идеални кандидати за еарwорм.
Когнитивни и околни фактори: Низак ниво пажње, стрес или чак понављајући покрети могу активирати ову појаву, јер мозак попуњава празнине музичким фрагментима.
Студије из 2023. године сугеришу да еарwорм може бити повезан са општим обрасцима понављања у мозгу, сличним онима у опсесивно-компулзивним поремећајима.Како се ослободити „заглављене“ песме?
Иако ефекат заглављене песме у глави није озбиљан проблем, може бити иритантан. Ево неколико научно подржаних стратегија:Послушајте целу песму: Довршавање песме може задовољити Зеигарник ефекат и прекинути петљу.
Преусмерите пажњу: Бављење задацима који захтевају концентрацију, попут решавања слагалице или жвакања жваке, може ометати аудиторне регионе мозга.
Замена песмом: Покушајте да помислите на другу песму са сличним темпом, али мање понављајућу, да бисте „преписали“ тренутну.
Релаксација и миндфулнесс: Технике дубоког дисања или медитације могу смањити руминацију, посебно код особа са анксиозношћу.
Истраживања показују да избегавање покушаја сузбијања мисли (по принципу „не мисли на белог медведа“) само погоршава ситуацију, па је боље прихватити и преусмерити Феномен „заглављене“ песме у глави представља фасцинантан увид у рад људског мозга, где се музика, сећања и когнитивни процеси испреплићу на невољан начин.Иако још увек није потпуно разјашњен – нико са сигурношћу не зна зашто се то дешава – истраживања указују на адаптивну улогу музике у обради емоција и попуњавању менталних празнина.
Разумевање овог феномена не само да објашњава свакодневне иритације, већ и отвара врата ширим темама попут музичке терапије и когнитивних пристрасности. Ако вам се песма често „заглави“, сматрајте то знаком да ваш мозак активно обрађује свет око себе.
