Одлазак студената на факултет у други град велики је финансијски изазов за једну породицу. Само за изнајмљивање стана у универзитетским центрима родитељи или студенти морају да издвоје најмање 200 евра, а ако је он ближе неком од факултета, цена је у просеку око 450 евра, односно више од 50.000 динара. Када се томе додају трошкови комуналија, исхране, повременог одласка кући, редовних трошкова студирања, чак и ако не плаћају школарину, студенти морају месечно да издвоје суму која се приближава медијалној плати у Србији, која је у мају ове године била нешто већа од 77.500 динара.
Зато ни не чуде резултати истраживања које су прошле године спровели студенти београдског Факултета политичких наука, у ком су утврдили да су међу највећим проблемима студената на Београдском универзитету обезбеђивање повољног смештаја (28 одсто испитаника) и високе школарине (24%).
Када се сви трошкови саберу, јасно је да је студирање једног члана породице са просечним примањима у другом граду – велики издатак. Како је онима који имају два студента, сувишно је и говорити.
Међу највећим издацима студената, поготово ако студирају у градовима где су цене некретнина више, као што је Београд, је становање. Висина кирије за изнајмљивање станова последњих година је расла, па су сада чак и они мањи станови доста скупи.
Јелена Дукић каже за НИН како је много фактора који могу да утичу на цену станова и додаје да су цене на тржишту стабилне, али више у односу на раније године. „Цену станова за изнајмљивање одређује више фактора, а један од најважнијих је одабир локације, али и ниво опремљености некретнине, структура стана, као и да ли ће се будући студенти определити за новоградњу или староградњу. Цене на тржишту су тренутно стабилне, али су свакако више него у периоду од пре неколико година. Најниже просечне цене станова у понуди су око 200 евра, за станове мање површине углавном у општини Палилула, у насељима Карабурма и на левој обали Дунава“, каже Јелена Дукић.
Међутим, студентима је локација стана веома важна, па тако кирија расте што је стан ближе факултетима или ако има добру линију превоза која вози до неког од факултета. Јелена Дукић саветује студентима да не остављају потрагу за станом у последњи час, јер је понуда у августу и септембру много већа.
„Годинама је једна од најпопуларнијих локација Булевар краља Александра – Вуков споменик, због добре повезаности, близине центру али и висе универзитета у том крају. Најнижа оглашена цена у том крају је 450 евра за станове површине између 30 и 40 квадрата. Треба узети у обзир да се ове цене односе само на изнајмљивање, те да месечне режије нису укључене у цену. Такође популарна локација је и опстина Вождовац – насеља Војвода Степа, Душановац и Бањица. На Бањици је најнижа цена оглашеног стана 250 евра, али је највише станова оглашено по цени од 550 евра. Слично је и у насељима Војвода Степа и Душановац. Нови Београд је такође постао једна од популарних локација за студенте у последње време, због добре повезаности са свим деловима града“, рекла је она.
Студентски домови
Буџетским студентима је, због могућности боравка устудентском дому, финансијски лакше, а чак 36,4 одсто студената у Београду живи у дому. Међутим, неретко се дешава да се домови попуне због великог броја студената са добрим просеком, па тако и они који су својим местим на буџету стекли право на дом, немају другог избора него да изнајме стан. Самофинансирајућим студентима је од самог почетка могућност боравка у дому онемогућена.
Цене домова за студенте на буџету не могу ни да се пореде са ценом станова. На месечном нивоу, студент који борави у дому, у зависности од категорије собе и броја студената у њој, плаћа од 1.300 до 3.190 динара.
Оно од чега зависи место бруцоша на буџету јесте број бодова који носи из школе, као и породична примања. Због велике навале на студенске домове и превеликог броја вуковаца који за њих конкуришу, породична примања играју значајну улогу.
„Живим делимично у центру града, ако се тако може назвати, надомак главне аутобуске станице и тренутно плаћам 150 евра стан без комуналија. Пре тога сам живела у дому и било ми је знатно јефтиниије, међутим, како више нисам на буџету, то није могуће. Постоји могућност да самофинансирајући студенти конкуришу за дом, међутим, јако је мали број студената који уђу на та места. Када нисам успела да добијем дом одлучила сам се за стан, и право је чудо што сам пронашла нешто овако јефтино, јер све што сам тражила је знатно скупље и не бих могла да приуштим да плаћам по 300 евра стан уз комуналије. То би стварно био велики издатак мојим родитељима јер ја још увек не радим“, рекла је Јулија, студентикња четврте године Факултета политичких наука.
Храна
Оно што олакшава свим студентима да уштеде, јесте студентска менза, која је у склопу домова. Међутим, за разлику од боравишта, она је доступна како буџетским, тако и самофинансирајуцим студентима. Буџетске цене по оброку износе 56 динара за доручак, 120 за ручак и 90 динара за вечеру, што укопно износи 266 динара дневно за сва три оброка. На месечном нивоу овај трошак износи око 8.000 динара.
Иако самофнансирајући студенти имају право на мензу, разлика у буџетским и економским ценама постоји. Економске цене по оброку износе 130 динара за доручак, 310 ручак, 240 вечера, што износи 680 динара дневно за сва три оброка.
У просеку, на месечном нивоу студенти који плаћају економску цену дају око 21.800 динара.
За студенте који живе у стану постоји препрека у виду раздаљине од мензе. Ако нису те среће да у близини стана имају мензу, онда су приморани да храну спремају сами, што им такоже повећава трошкове, или да путују до прве најближе мензе.
„Највише новца потрошим на храну. Храним се у мензи колико год могу, пошто менза баш није близу. Постоји једна на Обилићевом венцу, зове се „Три костура“, међутим, кажу људи да не ради редовно и онда баш ретко идем тамо јер не знам да ли ће бити отворена. Имамо и мензу „Мика Митровић“ код мог факултета на Вождовцу. Тамо углавном идем кад идем на факултет, кад не идем не исплати ми се да путујем само због мензе, тако да обично једем код куће. Месечно потрошим сигурно 200 евра на храну“, објашњава Јулија.
Храна и кров над главом нису једини трошкови о којима академци морају да брину. Ту је и превоз који износи 1.000 динара месечно, књиге, скрипте, уплате испита, џепарац… Уколико морају да плаћају и школарину, које се крећу од 60.000 до 300.000 динара по години студирања и плаћа се у месечним ратама, финансијску конструкцију је тешко затворити за већину.
Еспресо
