Фото Министарство одбране
Међутим, то би био само почетак јер онда предстоји јавна расправа, а на крају одлуку мора да донесе Народна скупштина јер је неопходна и промена закона.
– Тога дана ћемо председнику аргументовано образложити зашто сматрамо да треба укинути суспензију обавезног служења војног рока – рекао је министар Вучевић.
– Предлог долази након детаљног разматрања опште безбедносне ситуације и савремених изазова са којима се суочава Република Србија као војно неутрална земља, који су наметнули потребу за прилагођавањем модела попуне Војске Србије, а који би омогућио јачање укупног регрутног потенцијала и оспособљавање већег броја грађана за одбрану наше земље – навели су недавно у Генералштабу ВС.
На основу изјава високих војних и политичких званичника, пре свега министра одбране Милоша Вучевића, али и добро упућених домаћих војних аналитичара, полако се ствара слика како би могао да изгледа обавезни војни рок у Србији уколико буде донета одлука о његовом враћању, иако је јасно да постоји много препрека на реализацији ове идеје.
1. Колико би трајао војни рок?
У тренутку када је суспендовано обавезно служење војног рока, 2011. године, он је трајао шест месеци. И тако је и дан данас прописано у закону.
Претходних година чуле су се разне верзије, али према последњој, најновијој, војни рок би трајао четири месеца, односно како је истакао министар Вучевић “не дуже од четири месеца”.
– Не можемо да очекујемо да ће не знам неки роботи да дођу па да бране Србију. Враћање обавезног служења војног рока није припрема за рат, већ је то припрема да се сачува држава и да имамо генерације које знају да бране своју државу – рекао је Вучевић
2. Како би изгледала обука регрута?
Како се могло чути последњих дана, предложено је да обука буде из два дела – теоријска и практична. Теорија би обухватала основе војне тактике и технике, војно право, прву помоћ и самозаштиту, атомско, биолошко, хемијску одбрану…
Током практичне обуке регрути би научили како се раставља и саставља оружје, гађа из различитог пешадијског наоружања, прошли би и борбу без оружја и самоодбрану, кретање и маскирање на бојишту, копање ровова и изградњу заклона, преживљавање у природи, прелажење препрека (вода, минско поље…), а у зависности од потреба војске могла би бити спроведена и додатна специјалистичка обука.
Наравно, подразумева се развој физичке кондиције и издржљивости.
3. За кога би био обавезан војни рок?
Једно од главних питања је од ког годишта ће почети регрутација за обавезно служење војног рока, односно ко ће све бити обавезан да иде у војску. По садашњем закону то су сви до 27 година старости, мада је било могуће одлагање до 30. године живота. Да ли ће граница бити на 27 или 30 година, сигурно ће се расправљати.
4. Где би и како би били смештени регрути?
За сада још није обелодањено да ли би регрути, уколико постоје услови, војни рок служили у свом граду или би као у време бивше Југославије били “разбацани по целој земљи”. Оно што је сигурно јесте да постоје озбиљни логистички проблеми, да треба средити објекте и касарне у којима ће бити регрути, али и да је потребно одвојити регруте од професионалне војске и одредити официре који ће вршити обуку.
– Не желимо да вратимо време у седамдесете, осамдесете или деведесете, него да ти момци, будући војници, имају најбоље могуће услове за живот у касарнама. Ми ћемо ту инфраструктуру прилагодити савременим условима живота. Морамо водити рачуна о броју војника у спаваонама, туширањима, интернету, оброцима. Неће то бити хотел, него касарна, али та касарна ће бити у складу са савременим животом и потребама младих људи – рекао је недавно министар Милош Вучевић.
5. Да ли би било плата и слободних викенда?
Према садашњем закону, на основу којег је суспендован обавезан шестомесечни војни рок, регрутима је било одобрено десет дана одсуства. Међутим, како је недавно рекао министар Вучевић, сада се размишља о две варијанте: да регрути сваког викенда буду слободни, па да се у понедељак врате у касарне, или да то буде сваког другог викенда.
Такође, за сада надлежни још нису обелоданили конкретно да ли ће регрути примати надокнаду за време служења обавезног војног рока и колика би она износила.
Војници који добровољно служе војни рок примају месечне накнаде, тренутно око 46.000 динара, уз војно здравствено осигурање, путне трошкове, смештај, исхрану и одећу. Поред тога, постоји и могућност да се након добровољног служења војног рока запосле као професионални војници.
6. Да ли ће бити цивилног служења војске?
Једна од највећих дилема је како ће изгледати и колико трајати обавезан војни рок за оне који изразе “приговор савести”, односно не желе да служе под оружјем, што им апсолутно допушта Устав Србије.
– Лице није дужно да, противно својој вери или убеђењима, испуњава војну или другу обавезу која укључује употребу оружја. Лице које се позове на приговор савести може бити позвано да испуни војну обавезу без обавезе да носи оружје, у складу са законом – стоји у члану 45. Устава Србије.
Док није укинут обавезан војни рок 2011. године, велики број регрута је користио “приговор савести” те се опредељивао за цивилно служење војске у болницама, домовима здравља, геронтолошким центрима, позориштима и другим здравственим и образовно-културним установама.
– Наравно, да видимо и ове што ће се позивати на приговор савести. Ја сам ту врло отворен и не мислим да треба оне који ће да некада оправдано, а некад неоправдано да се позову на приговор савести, иду у обданиште па да нам се склоне из војне обавезе. То није суштина. Ако имате право да истакнете приговор савести, то је за ношење оружја, то није за живот у касарнским условима – рекао је Вучевић.
Дакле, како се могло незванично чути, они који би изразили “приговор савести” такође би као и сви други били распоређени по касарнама, само не би имали додир са оружјем. Како је рекао Вучевић, “постоји такозвана трећа мисија војске, а то је помоћ цивилним органима”, било да је реч о снежним наносима, поплавама, пожарима…
И оно што је министар отворено рекао, залаже се да сви који буду служили без оружја имају дупло дужи војни рок, дакле уместо четири – осам месеци!
Идеја о враћању обавезног војног рока веома је актуелна у многим земљама, од Црне Горе, Хрватске, Француске до Немачке.
Обавезан војни рок имају Грчка, Норвешка, Финска, Шведска, Естонија, Аустрија, Швајцарска, Украјина, Данска, Русија, Кипар, Турска…
За промене је неопходно променити закон у којем стоји да војни рок траје шест месеци, било да је са пушком или цивилно служење
Телеграф
