Уочи Ивањдана, жене широм Србије плету венчиће од цвећа и увече га стављају испред кућних врата
Уочи Ивањдана, жене широм Србије плету венчиће од цвећа и увече га стављају испред кућних врата. Ако венац од ових нарочитих цветова на празник осване пред кућом, верује се да ће породицу заштитити од сваке недаће.
У календару Српске православне цркве 7.јул исписан је црвеним словима као велики празник – рођење светог Јована Претече, једно од три света рођења које се празнује поред Христовог и Богородичног. Познат је и као „највећи девојачки празник“ за који се везују бројни обичаји. Ивањдан најављују Сомборске Ивањданске ватре, али и дан је када Сунце три пута заигра.
Према хришћанству Свети Јован Претеча крстио је Исуса Христа у реци Јордан, а у нашем народу слави се и као заштитник кумства и побратимства. А народно празновање Ивањдана везује се за предхришћански период и долази од ратарског култа који слави почетак жетве и Сунце које током летње дугодневице сија најјаче.
Обичаји уочи и за Ивањдан
Уочи Ивањдана, жене широм Србије плету венчиће од цвећа и увече га стављају испред кућних врата. Ако венац од ових нарочитих цветова на празник осване пред кућом, верује се да ће породицу заштитити од сваке недаће.
Свети Јован, ког сутра празнује Српска православна црква, познат је и као травар, јер је живео скромно и хранио се оним што је налазио у природи. Овај велики празник посвећен Јовану Претечи познат је по ивањском цвећу од ког се широм Србије плету венчићи. Веровање каже да уочи Ивањдана ваља набрати јованову траву и у њу уплести хајдучку траву, мајчину душицу, вртику и бели лук, а све увезати црвеним кончићем. Од црвене боје бежи све лоше, лук чува од сваког ђавола, вртика је ту дан се новац врти у кући. Уместо црвеног кончића многи у венац стављају по један црвен цвет од ког је све још лепше.
Венчић изнад врата треба окачити увече уочи Ивањдана као би на празник освануо пред кућом као чувар од свих несрећа и злих чини.
Верује се и да вода на сутрашњи дан има посебну моћ, па се многи купају у рекама и језерима.
За Ивањдан кажу и да је девојачки празник јер све младе жене претходно вече у многим крајевима Србије пале ивањданске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце, а разилазе се у рану зору.
На истоку Србије се верује да нероткиње које жарко желе потомство на Ивањдан треба да се провуку кроз венце од јованове траве, а онда се купају у реци не би ли вода спрала урок. Верује се и да, ако желе успешну трудноћу и здраву бебу, жене треба да посете све које носе име Стана или Станка.
