редседник Владе Републике Србије проф. др Ђуро Мацут састао се данас са проректорима и деканима факултета Универзитета у Београду, а тема састанка била је реализације наставе у првој недељи нове школске 2025/2026. године.
На састанку у Палати Србија представници Владе представили су деканима Предлог закона о буџету Републике Србије за 2026. годину, којим је издвајање за високо образовање из буџета повећано на рекордних 67 милијарди динара, као и степен реализације буџета опредељеног за високо образовање за 2025. годину и динамику исплате средстава намењених за обављање делатности високог образовања високошколским установама до краја фискалне 2025. године.
Апеловано је на представнике факултета Универзитета у Београду да се убрза динамика размене података о износима школарина коју су уплатили самофинансирајући студенти ових високошколских установа, како би се исплатила средства студентима по основу повраћаја 50 одсто плаћене школарине за школску 2024/2025. годину.
Декани су поделили своја запажања о почетку наставе у новој школској 2025/2026. години, али и о изазовима са којима се сусрећу високошколске установе у обављању делатности високог образовања.
Премијер је истакао неопходност одржавања наставног процеса у школској 2025/2026. години, што захтева веће ангажовање управа високошколских установа на праћењу степена извођења наставе на свим акредитованим студијским програмима, да се научноистраживачка, стручна и уметничко истраживачка делатност одвија у служби и уз основну делатност факултета – образовну делатност, као и да Закон о високом образовању јасно прописује да високошколске установе чији је оснивач Република Србија стичу средства из буџета за спровођење акредитованих студијских програма у оквиру своје основне делатности високог образовања.
На састанку је такође договорено да се интензивна комуникација представника високошколских установа и ресорних министарстава настави и у наредном периоду у циљу несметаног одвијања наставе на свим високошколским установама у Републици Србији, али и решавања отворених питања у вези са финансијским пословањем установа.
Састанку са представницима Универзитета у Београду присуствовао је министар просвете проф. др Дејан Вук Станковић.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ДРЖАВА КОЈА ЈЕДИНА НА СВЕТУ ИМА ТРИ ГЛАВНА ГРАДА
Док већина држава има само један главни град, Јужноафричка Република је изузетак – чак три града деле ту част. Кејптаун је седиште парламента, Преторија владе, а Блумфонтејн правосуђа.
Главни градови су често, мада не увек, најпознатији представници сваке државе. Неки су познати целом свету, о њима се пишу књиге и снимају филмови, на листи су жеља многих светских путника.
Други су у сенци познатијих градова у својим земљама или познатијих земаља у суседству. Дакле, шта бисте рекли да вас неко пита који је главни град Јужне Африке? Неко ће рећи Кејптаун, други ће поменути можда најпознатији град ове земље Јоханесбург, али мало ко ће рећи прави одговор. И стоји да главни град Јужне Африке није само један, већ чак три града деле ту титулу. То су Кејптаун, Преторија и Блумфонтејн.
Кејптаун је други најпосећенији град у Африци после Каира
Јужноафричка Република има, дакле, три главна града. Кејптаун (локално име Каапстад) је највећи међу њима и у њему се налази седиште парламента, односно државне скупштине. Држава има два законодавна дома: Национални савет, односно горњи дом са 90 посланика, и Народну скупштину, односно доњи дом са 400 посланика. Сви седе у Кејптауну, који је такође други најпосећенији град у целој Африци, после Каира. Град има 3,5 милиона становника и седиште је провинције Западни Кејп, преноси Путникофер.хр.
Преторија и Блумфонтејн су више од 1.000 км од Кејптауна
Преторија се налази на око 55 километара од Јоханесбурга и главни је град провинције Трансвал. У том граду, који има око 2,4 милиона становника, налази се извршна власт, па ту седи Влада. Пут између Кејптауна и Преторије један је од најпрометнијих у земљи, а пут је дугачак више од 1.300 километара. Ништа ближе није ни трећа престоница Јужне Африке, до које морате путовати око 1.000 километара од Кејптауна. Блумфонтејн је седиште правосуђа и најмања је од три јужноафричке метрополе. Има само 350.000 становника и главни је град покрајине Орање.
Размишљало се да се све функције преместе у један град
Три престонице су проглашене Конвенцијом о националном уједињењу из 1909. године, чији је циљ био помирење супротстављених племенских и колонијалних интереса.
Највећи град у Јужној Африци Јоханесбург том конвенцијом није добио титулу, иако се у њему и даље налази Уставни суд. Последњих година размишљало се о консолидацији и смештању свих функција у један град, Преторију, али се од тога одустало. Главни разлог су високи трошкови изградње нове инфраструктуре и страх од корупције који би могао да прати овај потез.
