Мирко Коковић из Агенције за безбедност саобраћаја изјавио је данас да је јавни ризик у Србији, који подразумева просек погинулих у саобраћајним несрећама на годишњем нивоу, скоро 100 одсто већи и да у просеку око 500 људи изгуби живот на овај начин.
„Када причамо о броју погинулих, узима се просек погинулих лица на милион становника, а то се зове јавни ризик, у Србији је он скоро 100 одсто већи. На нашу популацију од 6, 5 до седам милиона становника имамо у просеку око 500 погинулих годишње у саобраћајним несрећама, што је велики број „, рекао је Коковић Танјугу.
Он се осврнуо на недавну саобраћајну несрећу, у којој су две особе погинуле у судару два аутомобила, у Улици Војислава Илића, у Београду.
„Колико брзина утиче на исход саобраћајне несреће говори нам чињеница да при удару возила у непрокретну препреку при брзини од 50 километара на сат, на наш организам делују толико јаке силе да наши унутрашњи органи не могу то да поднесу, долази до унутрашњег крварења и обично такве несреће имају смртни исход“, рекао је Коковић.
Он је оценио да возачи након гужви покушавају да надокнаде то изгубљено време.
Упитан да ли би ту од помоћи било постављање лежећих полицајаца, Коковић је одговорио да инсталирање лежећих полицајаца јесте техничко – регулаторна мера која има смисла на неким деловима, али да када се ради конкретно о Улици Војсилава Илића, то није деоница код које би се проблем прекорачења брзине решио постављањем лежећих полицајаца.
„Камере имају смисла и у последње време на путевима у Србији имамо све већи број камера који ће сигурно дати резултате и утицати на повећање безбедности саобраћаја, али и едукација је свакако важна. И камере и едукација и повећање казни за непоштовање саобраћајних прописа могу да утичи на повећање безбедности у саобраћају“, каже Коковић.
Он је навео да је у току је измена Закона о безбедности саобраћаја.
„Очекујемо оштрије казне, као и повећање казни за кршење саобраћајних прописа које би требало да буду знатно веће“, рекао је Коковић.
Он је додао да нека искуства у свету показују да казнена политика делује краткорочно и да после неког времена људи настављају по старом.
„У Републици Српској су већ успоставили систем одузимања возила, што се показало јако добро и одузели су велики број возила за теже повреде саобраћајних прописа. Морамо едуковати возаче. Превенција и репресија су се у свету показали као најбоља комбинација која даје добре резултате“, оценио је он.
Коковић је додао да се на едукацији учесника у саобраћају ради још од најранијег доба, наводећи да Агенција за безбедност саобраћаја учествује у образовању и предшколаца и ђака првог разреда, али и са петацима са којима се ради на питању безбедне вожње бицикла и учешћа на јавним саобраћајним површинама.
„Затим радимо са матурантима као будућим возачима, они су нам битна старосна категорија“ , казао је Коковић.
Упитан како се понашати када је видљивост на путу смањена и које мере би требало применити за безбедност у саобраћају, он је казао да је вожња посебно опасна ако има магле на путу.
„Требало би да се запитамо да ли можемо одложити путовање и да то учинимо, ако за то има прилике. Ако, ипак, крећемо на путовање најважније је да се користе магленке , кратка и оборена светла, никако дуго светло. Неки аутомобили данас имају бела или лед светла , бела боја смањује видљивост у комбинацији са маглом“, објашњава Коковић.
Он је навео пример Холандије, где имају велики проблем са маглом на аутопуту и додао да су они решили осветљавањем аутопута расветом жуте боје.
„Важно је прилагодити брзину, имамо саобраћајни знак дуж аутопута и ако видите једну тачку уз ивичну линију, треба да се крећете 40 километара на сат, две тачке, 60, а три 80 километара на сат. Важно је такође не кочити нагло, а ако се нађете у ситуацији да улетите у завесу магле, не видите ништа, зауставите возило, али никако не излазите из возила“, саветује Коковић.
Упитан да ли је неопходно заменити летње зимским гумама упркос михољском лету и високим температурама нетипичним за ово доба године, он је истакао да би од 1. новембра ипак требало да се користе зимске гуме.
„Јутарње температуре су пет степени и препорука Агенције за безбеднпост саобраћаја је да заменимо гуме пре 1. новембра, да будемо спремни, јер у случају леда, снега и поледице, зауставни пут може бити чак и дупло дужи са летњим него са зимским гумама“, казао је Коковић.
Он је објаснио да је Србија је једна од земаља која има велику осцилацију у температурама и зато је важно да се не користе универзалне гуме, већ у складу са годишњим добом и саобраћајним прописима летње и зимске гуме.
Извор: Танјуг
