Прихрањивање је једна од значајних агротехничких мера неге озимих усева која има велики утицај на висину приноса зато се мора присупити с пажњом. Уколико се пшеница не прихрани азотом неће добро развити зелену масу, неће класати нити дати добар принос.
На подручју Подунавског округа многи ратари обавили су сетву и ван оптималних рокова, јер није било падавина током сетве тако да се пшеница налази у различитим фазама развоја. На неким парцелама биљке су у фази 2 до 3 листа, а на неким парцелама пшеница је у фази почетак бокорења или чак пуно бокорење. Веома је важно да пре прихране пољопривредници знају шта усеву недостаје, како би прихрана била адекватна, а улагање и финансијски трошак оправдан и управо из тог разлога се препоручује агрохемијска анализа земљишта пре сетве.
На основу добијених резултата анализе, садржаја азота, фосфора и калијума у земљишту, као и киселости препоручује се адекватна врста, време и количина неопходних хранива. Правилна исхрана азотом нарочито је значајна током фазе бокорења и влатања када се одвија сегментација конуса раста и када се диференцира број класака и цветова у класцима. Прихрана у бокорењу има највећи утицај на принос јер утиче на формирање већег броја класова па је не би требало изоставити нити закаснити с применом.
Друга прихрана азотом у влатању омогућава формирање крупнијих класова са већим бројем класића и зрна у њима. Приликом прихране потребно је пажљиво одмерити дозу азота с циљем да се остваре виши и стабилни приноси пшенице доброг квалитета.
Предност у прихрањивању треба дати усевима из ранијих рокова сетве и усевима без основног јесењег ђубрења. За прихрану пшенице се користе азотна ђубрива: КАN, АN, URЕА. На киселим земљиштима користити КАН. УРЕА има предност због веће концентрације азота, али и недостатак што делује успорено, јер мора да се трансформише у земљишту. Ефекат прихрањивања зависиће од падавина после растурања азотних ђубрива. Ако у року од седам дана после прихрањивања падне 10 литара кише по квадратном метру и температура се устали на 5º C успех је сигуран.
За принос од 5–6 тона зрна по хектару, пшеница утроши 120–140 kg азота. Најчешће се просечно садржај азота у земљишту креће око 60 kg по хектару, што значи да прихраном треба да се унесе 80 кг азота и то прво прихрањивање са 60 kg, а друго са око 20 kg азота по хектару. У пракси то значи да је за прву прихрану потребно употребити око 220–240 kg КАN- а по хектару, UREA 130–150 kg или око 180–200 kg/ha АN-а. Ове количине ђубрива потребно је применити током фебруара, а најкасније до 15. марта, зависно од стања усева на парцели. Другу прихрану обавити 20-30 дана након прве.
Наведене препоруке количина азота за прихрану су генерализоване. Колико заиста треба додати азота на Вашој парцели, може се одредити само на основу анализе земљишта, N-мин методе и/или биљног материјала. На основу N-мин методе утврђује се садржај лакоприступачног, нитратног азота у земљишту и самим тим адекватна количина азота за прву прихрану.
Количина азота коју би требало дати у другој прихрани се најпрецизније може одредити анализом биљног ткива ручним уређајем -Green Seeker. Пољопривредна саветодавна и стручна служба Смедерево опремљена је за обе наведене методе одређивања садржаја азота и сви заинтересовани ратари се могу обратити за стручни савет и помоћ. Циљ је оптимално ђубрити и одржавати еколошку равнотежу, при том постићи максималан принос.
Саветодавац: Сања Миловановић
