ПРИПРЕМА ПШЕНИЦЕ ЗА ПРЕЗИМЉАВАЊЕ

Способност пшенице да успешно преживи неповољне услове током зиме зависи од наследне основе, агротехнике и временских услова. Постоји велика разлика између сорти у отпорности на ниске температуре.

Ова отпорност се заснива на способности да биљка брзо мења метаболизам под утицајем првих знакова зиме, да има брзу и успешну фотосинтезу како би накупила што више шећера и осталих хранљивих материја у ћелијама. На тај начин се повећава осмотски притисак у ћелији и густина цитоплазме, везује се вода и снижава тачка мржњења.

Оно што смањује отпорност на мраз или чак убија биљку за време јаких мразева је слободна вода у ћелији и међућелијском простору, која, када се смрзне, ствара оштре кристале леда, а ови ширећи се цепају ћелијски зид. Човек не може да утиче на временске прилике, али зато применом пуне агротехнике може јако много да помогне биљци. Благовременом и квалитетном предсетвеном припремом и ђубрењем комплексним минералним ђубривима пшеница има одличне предуслове за добар старт. Од макроелемената је најважнији фосфор, који је неопходан за почетни развој младих органа, док је добра снабдевеност калијумом потребна за повећан садржај суве материје.

Али, од свих агротехничких мера је најважнија сетва у оптималном року. Прво се сеју сорте каснијег сазревања, зато што имају спорији почетни развој. Прераном сетвом добијамо бујне биљке, које су потрошиле своју резерву хране за брз вегетативни пораст, пуне су воде, па као такве страдају и од слабијих мразева. Благовременон сетвом биљка се постепено аклиматизује на све ниже температуре и тај процес се назива каљење.

То је сложен биохемијски процес, кога потпомажу велике разлике између дневних и ноћних температура. Наиме, за време добре осунчаности и дневне температуре између 10-15 °C биљка накупља шећере и повећава садржај суве материје. Пожељно је да ноћне температуре буду око нуле или у благом минусу, да се не би накупљене резервне материје трошиле на дисање и непотребан раст.

То је прва фаза каљења, која обично протиче на температури од 0-5 °C. Друга фаза протиче у много суровијим условима, када се биљка заледи и долази до обезводњавања и повећања суве материје у ћелијама листова и чвора бокорења, а ћелијски протеини мењају структуру и мање су подложни оксидацији. Крајњи резултат је добијање биљке која има повећан осмотски притисак у ћелији, са више везане а мање слободне воде, са гушћом цитоплазмом, која тако прекаљена може да преживи голомразицу на – 20 °C. Током овог периода зауставља се процес раста и развића и биљка прелази у фазу мировања. Код сората пшенице, које су отпорније на мраз, откривен је већи садржај тзв. зимских шећера – рафинозе и стахиозе.

Сања Миловановић Миленковић
ПССС Смедерево

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/priprema-psenice-za-prezimljavanje/