Производња поврћа у заштићеном простору спада у најинтензивније у биљној
производњи и подразумева гајење биљака на земљишту на ком је сам објект
изграђен. Имајући у виду да је реч о интензивној производњи, која захтева
велика улагања, не чуди да је квалитет земљишног супстрата често од
пресудног значаја за њен успех.
Одговарајућа структура и састав земљишта,
његова pH вредност, климатски и биотички чиниоци и квалитет воде за
наводњавање се зато морају контролисати и анализирати пре и током процеса
производње.
Заштићени простор обезбеђује смањење ризика услед утицаја неповољних
климатских услова током јесењег, зимског и пролећног периода, али и врло
успешну заштиту од високих температура у летњим месецима.
Резултат управљања микроклиматским условима током читаве године, сходно
биолошким захтевима гајене биљке, је значајно повећање приноса по биљци,
самим тим и по јединици површине.
Проблеми у вези са опадањем плодности (заслањеност, сабијање и забареност)
земљишта и/или болести кореновог система, присуство нематода и прогресивно
опадање приноса и квалитета поврћа, врло брзо ће натерати произвођаче да
пређу на неки од система производње „без земље”. Док се са тим не почне,
произвођачима је на располагању премештање објеката на другу локацију или
изношење и замена ораничног слоја земљишта, што су далеко скупље методе.
Зато у овој врло интензивној производњи посебну пажњу треба посветити
праћењу стања плодности земљишта и мерама које ће дугорочно отклонити
потенцијалну опасност од процеса деградације (смањења плодности) земљишта
у објектима заштићеног простора.
Плодност земљишта је његова способност да истовремено обезбеђује биљке
водом, хранљивим материјама и кисеоником, уз одговарајућу топлоту у току
читавог вегетационог периода. Осим тога, оно треба да буде растресито, како би
се обезбедио нормалан развој кореновог система, као и да у њему нема штетних
материја. При процени погодности, плодности неког земљишта за гајење
одређене културе неопходно је познавати захтеве те биљне врсте у односу на
земљиште и особине тога земљишта.
Поврће захтева плодна земљишта, добрих физичких, хемијских и биолошких
својстава, због интензивног раста и развића, односно, због високих приноса који
се постижу у различитим типовима и облицима заштићеног простора. Добра
водно-ваздушна и физичка својства земљишта омогућавају успешну
производњу поврћа у дужем временском периоду, уз интензивно наводњавање и
ђубрење и смену две до три врсте у току једне године.
Идеално земљиште, које пружа оптималне услове за раст кореновог система,
требало би да садржи запремински следеће елементе у следећим односима: 25%
воде, 25% ваздуха, 45% минералних материја и 5% органских.
Ни најбоља наша земљишта, природно формирана не садрже овакав однос. Овај
однос се најчешће постиже додавањем постојећем земљишту неопходних
компоненти органског и неорганског порекла: тресет, стајњак, песак, перлит и
др. Ове компоненте додају се у одређеним размерама и мешају са површинским
слојем земљишта. Тако се битно мењају основна својства природног земљишта,
и добија се супстрат.
У условима специфичне производње у заштићеном простору, земљиште је
подложно динамичним променама. Услед примене великих количина органских
и минералних ђубрива, воде за наводњавање, средстава за заштиту биља, у
супстратима често долази до веома штетних процеса: заслањивање, забаривање,
акумулација резидуалних остатака заштитних средстава и др. Услед високих
температура и оптималне влажности, убрзани хемијски процеси и већа билошка
активност у земљишту, имају за последицу минерализацију органске материје,
која се неповољно одражава на физичка својства земљишта, а самим тим и на
смањење приноса.
Сабијање земљишта сматра се једним од узрока опадања приноса јер се
одражава неповољно како на само земљиште тако и на биљку, а с тим у вези и
на биљну производњу. У извесним случајевима долази до анаеробних услова и
стагнације воде у активној ризосфери, долази до ограниченог развоја кореновог
система са свим штетним појавама које га прате, као, на пример, недостатак
кисеоника, појаве читавог низа токсичних, редукованих, минералних и
органских једињења (гвожђа, мангана, сумпора, метала, метила), анаеробног и
успореног разлагања органске материје при чему азот остаје органски везан,
лошег топлотног режима, појаве биљних болести, посебно гљивичних и др.
Код збијених земљишта коренов систем мора да изврши велики притисак а
свако савладавање притиска има за последицу смањење пораста корена. Са
тачке гледишта високе и стабилне биљне производње, не би се смело дозволити
присуство збијених слојева, који ометају нормалан пораст и развој корена у
земљишту. Поготово у условима интензивног наводњавања у заштићеном
простору, добра дренажа земљишта је неопходан услов за одржавање плодности
земљишта на оптималном нивоу.
Зато је неопходно спроводити систематску контролу плодности земљишта и
употребе ђубрива, тј. мониторинг квалитета земљишта на свакој производној
парцели у сваком пластенику или стакленику.
У току вегетационог периода у критичним фазама раста и развића контрола
плодности би требало да се прати сваке 4 недеље.
На овај начин могуће је остварити очекиване приносе, као и спречити
производњу неквалитетне и контаминиране хране.
Саветодавац: Сања Миловановић Миленковић
