Првобитна намера одлуке о наплати платичних кеса по продајним објектима била је еколошке природе. Главни циљ, којиим се воде многе земље, па тако и Србија, јесте да се смањи негативни утицај на еколошки систем, као и да се мењањем људских навика допринесе очувању животне средине. Када је дошло до измењене одлуке која је директно утицала на потрошаче, цена пластичних кеса износила је од два до пет динара, у зависности од малопродајних објеката.
Судећи према извештају Агенције за заштиту животне средине, само годину дана након доношења новог закона, утврђено је да је тих пар, „неосетних“, динара значајно утицало на навику потрошача у нашој земљи. Те 2019. године на тржиште је пласирано око 4.000 тона пластичних кеса, што је у поређењу са 2018. мање за око 3000 тона пластичног отпада.
Међутим, у последњих пар година, цена пластичних кеса драстично је порасла, штавише, учетворостручиласе , па сада за амбалажу купљену у продавницама грађани Србије морају да одвоје од 10 до 20 динара.
То више није неколико „неосетних динара“ већ је много више када се срачуна свака куповина у једном месецу, па се намеће се питање да ли је продаја пластичних кеса постала одличан извор профита малопродајних ланаца и компанија, или је толико порасла како би боље и ефикасније мотивисала потрашаче да подрже идеју о већој еколошкој свести, због које је и дошло до мере укидања једнократних пластичних амбалажа.
Према речима Младена Алфировића из Националне организације потрошача Србије, трговинским објектима нико не може да забрани повећање цене својих услуга.
– Продавнице могу да наплате колико желе пластичне кесе, или амбалаже за једнократну употребу. Ту не може да дође до неког ограничења. Једина ствар која би могла да утиче на то повећање јесте навика самих потрошача широм малопродајних објеката. Цена је управо таква да би морала да мотивише грађане о потпуном престанку коришћења пластичних кеса. Оно што је добро, јесте да је употреба таквих, једнократних амбалажа драстично смањена – рекао је Алфировић за Бизпортал.рс.
Он је овом приликом подсетио да је заправо најважније јачање свести самог потрошача зарад заштите животне средине, као и да то мора да буде главни приоритет, услед свих климатских промена које нам се дешавају.
Када је реч о потпуној забрани пластичних кеса, око 100 земаља усудило се на тај екстремни потез, који је умногоме допринео смањењу негативних утицаја на животну средину. На том подужем списку, налазе се и Румунија и Албанија, које су сматрале да је једино таква, екстремна промена, и делотворна. Да ли би Србија могла да препише такво понашање?
– Тема потпуне забране употребе и продаје пластичних кеса, је нешто о чему би морало добро и квалитетно да се промисли. Ту би стручњаци морали да дају своје мишљење и суд. Оно што је сигурно, јесте да би потпуна забрана употреба пластичне амбалаже драстично утицала на профит малопродајних објеката, због чега би се они бунили – објашњава наш саговорник.
Алфировић је овом приликом закључио да је најбоља метода укидања пластичне и неразградиве кесе искључиво и само до купаца, односно до промене свести, због чега ће радије користити амбалаже за вишекратну употребу.
Биз портал
