Нове измене Закона о порезу на доходак грађана и Закона за обавезно социјално осигурање предвиђају продужење рока за коришћење старих пореских олакшица за запошљавање.
Према најновијим одредбама, право на повраћај дела плаћеног пореза на зараду има сваки послодавац – било да је реч о правном лицу, предузетнику, паушалцу или пољопривреднику – који запосли ново лице до 31. децембра 2026. године. Ова мера, првобитно планирана да траје до краја 2025. године, продужена је за још годину дана.
Новозапосленим се сматра лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са Законом о раду, које је уредно пријављено на обавезно социјално осигурање у Централни регистар обавезног социјалног осигурања и које је пре тога било пријављено као незапослено код Националне службе за запошљавање најмање шест месеци без прекида.
У случају приправника, тај период износи најмање три месеца.
Новозапосленим се не сматра особа која је раније већ радила код истог послодавца или код повезаног лица. Дакле, ако је ново радно место само формално, а запослени је заправо већ био део истог пословног система, право на пореску олакшицу не постоји.
Услови за остваривање олакшица
Да би остварио право на повраћај дела пореза послодавац мора доказати да је запошљавањем новог радника повећао укупан број запослених у односу на стање од 31. марта 2014. године. Овај услов важи за послодавце који су пословали и пре тог датума, док за оне који су започели делатност након тог периода постоји могућност да право остваре под новим критеријумима.
Пореске олакшице су разврстане у три категорије, у зависности од броја новозапослених:
65 одсто повраћаја пореза за послодавце који су запослили од једног до девет нових радника
70 одсто за оне који су запослили од 10 до 99 лица
75 процената за послодавце који су отворили најмање 100 нових радних места
Захтев за повраћај подноси се на прописаном обрасцу, а Пореска управа дужна је да изврши повраћај у року од 15 дана од дана подношења захтева.
Посебне погодности за микро и мала правна лица
Измене доносе и додатне погодности за микро и мала правна лица, као и за предузетнике и паушалце. Ако такав послодавац заснује радни однос са најмање два нова радника, има право на повраћај чак 75 одсто плаћеног пореза на зараду.
У овом случају законодавац је прецизирао и прелазне ситуације. На пример, ако послодавац прво запосли једно ново лице, а касније и друго, право на олакшицу за првог запосленог стиче се тек када се испуни услов запошљавања и другог радника. Повраћај се затим може остварити ретроактивно – почев од месеца у којем су испуњени услови за коришћење олакшице.
ЗАНИМЉИВОСТИ: Научници открили дрвеће које успева да напредује када га удари гром
Најдуже је у научној заједници постојао консензус да муња може имати негативан утицај само на дрвеће. У најбољем случају, ударено дрво је једва преживело, ау најгорем случају разнето је у парампарчад.
Али како су научници наставили да се упуштају у неистражене територије попут Амазонске прашуме и прикупљају податке о новим врстама, почеле су да се појављују теорије о дрвећу отпорном на муње.
Међутим, тек пре отприлике једног века откривени су докази о таквим „супер дрвећу“.
Данас научници знају за најмање једну врсту дрвећа која не само да одбија вишеструке ударе грома током свог живота, већ заправо привлачи муње и користи своју разорну моћ да убије околно дрвеће и за себе задржи сву сунчеву светлост и околне хранљиве материје.
Током 2015. године, радец́и у Панами, Еван Гора, шумски еколог са „Царy Институте оф Ецосyстем Студиес“, наишао је на изузетан призор дрво „Диптерyx олеифера“ (Диптерик олеифера) које је преживело снажан удар грома са врло мало штете.
То се не би могло рећи за винову лозу која га је заплела и десетине стабала око ње.
Лијане око и на дрвету су биле скоро потпуно уништене из велике крошње дрвета, док су сва стабла око ње умрла. Након анализе овог необичног призора, научници су закључили да Диптерик олеифера може лако да издржи ударе грома, али није било начина да буду сигурни.
Током свог истраживања у џунглама Панаме, Гора и његов тим су наишли на друга стабла Диптерик олеифера, ака алмендро дрвеће, за које се чинило да су напредовале након што их је ударио гром уместо да одумру као друге врсте.
То је само појачало њихов предосјећај да постоји нешто посебно у овој врсти дрвећа, али су одлучили да то научно докажу. Користећи посебан систем за лоцирање муње, тим је пратио резултате 93 стабла која су била погођена громом у споменику природе Баро Колорадо
Мерећи параметре као што су стопа преживљавања, физичко стање, активност паразита и стопа смртности околног биљног света у периоду од две до шест година. Њихови налази су били изузетни!
У научном раду недавно објављеном у часопису Неw Пхитологист, Гора и његов тим су написали да је свих девет стабала Диптерик олеифера укључених у њихово истраживање преживело ударе грома са врло мало штете.
Док у поређењу са остала 84 стабла, која су претрпела озбиљна оштећења, при чему је 64% њих умрло у року од две године, а скоро сва су изгубила више од 5.7 њихових крошњи.
Што су више истраживачи анализирали алмендро дрвеће, то су били сигурнији да врста не само да је издржала ударе грома, већ и напредовала због њих.
Њихови подаци су показали да је у просеку 9,2 суседна стабла страдала када је Диптерик олеифера ударена громом. Муња их је такође ослободила око 78% паразитске лозе, дајући им већи приступ сунчевој светлости и хранљивим материјама.
„Ови подаци пружају први доказ да нека стабла имају користи од удара грома. Боље је да се дрво диптерyx олеифера удари него не.“ , написали су Гора и његове колеге
Истраживачи сугеришу да је Диптерик олеифера еволуирао да привлачи муње.
Изузетно су високи и имају необично широке крошње, које делују као громобране, због чега се процењује да је до 68 процената већа вероватноћа да ће бити погођени громом од просечног дрвета.
Са просечним животним веком од око 300 година, многе Диптерик олеифере удари гром неколико пута током свог живота (у просеку сваких 56 година). Преживети један такав удар грома може се сматрати случајношћу, али преживети шест или више њих је све само не.
Током студије, једно од стабала Диптерикса је ударено два пута за само пет година и напредовало је.
Еван Гора пише да стабла Диптерика имају тенденцију да буду неколико метара виша од суседних стабала других врста и да је 48% већа вероватноћа да ће дрвеће које расте у близини Д. олеифера умрети од оних које нису. Ово сугерише да дрво намерно привлачи ударе грома како би уништило свог ривала и обезбедило оптималне услове за опстанак и раст.
