Присутнима су се обратили Виолета Кељаћ, Зоран Колунџија, Немања Девић, Радмила Кунчер, Никола Лазић и аутор.
Књига је, како је сам рекао, сведочанство каквим се крупним и утицајним корацима образовање развијало из Азање као највећег села у Србији кроз остале средине Шумадије и паланке и села централне Србије. Годинама је стрпљиво сакупљао грађу за ово дело, служећи се заборављеним списима професора, али и школским свескама и лексиконима ђака које је проналазио у старим кућама азањских породица.