Према подацима Републички завод за статистику, просечна нето зарада у Србији у децембру износила је 124.089 динара. Међутим, сама структура примања показује да тај износ није реална слика већине запослених, већ статистички просек на који значајно утичу високе зараде у појединим секторима.
Највећи утицај на раст просека имала су примања у ИТ сектору, односно у области рачунског програмирања, консултантских и с тим повезаних делатности, где је просечна зарада достигла чак 327.760 динара. Високе плате бележе и запослени у производњи кокса и деривата нафте (256.314 динара), ваздушном саобраћају (251.984 динара), као и у области научног истраживања и развоја (231.797 динара).
С друге стране, велики број радника прима знатно мање. Медијална зарада, коју остварује половина запослених, у децембру је износила 90.819 динара. То значи да је значајан број грађана имао примања испод тог износа.
Посебно су ниске зараде у услужним делатностима. У области осталих личних услужних делатности просек је био 68.608 динара, док су запослени у припреми и послуживању хране и пића зарађивали 71.841 динар. Услуге смештаја и исхране бележе просек од 76.553 динара.
Јавни сектор испод републичког просека
Просечна зарада у јавном сектору у децембру износила је 119.345 динара, што је за 4.744 динара мање од републичког просека. Ипак, све зараде у јавном сектору биле су изнад медијалне плате.
Највиша просечна примања у јавном сектору исплаћена су у државним јавним предузећима – 134.364 динара, док су најниже плате имали запослени у администрацији на локалном нивоу – 100.767 динара. У здравству и социјалној заштити просек је био 114.721 динар, а у образовању и култури 115.485 динара.
Огромне разлике међу делатностима
Разлика између највише и најниже просечне зараде по делатностима износи чак 188.240 динара. Када се посматрају уже области рада, јаз је још израженији и достиже 259.152 динара.
У 19 делатности за које се објављују подаци, само у пет је просечна зарада била виша од републичког просека, док је у већини делатности испод тог нивоа. У делатности информисања и комуникација просек је износио 264.793 динара, у финансијским делатностима и осигурању 174.875 динара, а у стручним, научним и техничким делатностима 168.923 динара.
Предузетници и запослени код њих у децембру су у просеку зарадили 66.390 динара, што је скоро дупло мање од републичког просека.
Просек није реалност већине
Пошто се просечна зарада рачуна као збир свих исплаћених зарада подељен бројем запослених, јасно је да високе плате у појединим секторима значајно подижу укупан просек. Због тога је медијална зарада бољи показатељ стварног стања, јер показује да половина радника прима мање од 90.819 динара.
Подаци јасно указују да су разлике у примањима у Србији и даље веома изражене, те да статистички просек не одражава финансијску реалност већине запослених грађана.
БОНУС ВИДЕО:
