Првог марта ове године навршиле су се три године од почетка примена Закона о социјалној карти.
Према најновијим подацима, укупан број корисника новчане социјалне помоћи се додатно смањио и сада износи 152.982. Поређења ради, прошле године у ово време новчану социјалну помоћ је користило око 168.000 људи.
Од почетка примене Закона о социјалној карти право на новчану социјалну помоћ изгубило је скоро 60.000 грађана, саопштила је Иницијатива за економска и социјална права А 11.
„Због новог, полуаутоматизованог и алгоритамског одлучивања о правима које грађани имају – да ли им је порастао приход, да ли су стекли више имовине и да ли је дошло до ових промена и код са њима повезаних особа, за тачно три године примене Закона без социјалне помоћи остали су и они који ни на који начин нису ‘преварили’ систем, већ су постали жртве неефикасне и нетранспарентне дигитализације социјалне заштите“, пише у саопштењу Иницијативе.
Улога стручних радника у центрима за социјални рад свела се на уношење података у нове оперативне системе, корисницима је онемогућено да учествују у поступку јер је „довољан клик да они своја права изгубе, а социјални радници више немају толико времена да изађу на терен и непосредно утврде потребе корисника“. Постало је довољно да се поступи по пристиглој нотификацији, без потребе да се предузме дубља анализа података и да се грађанима омогући да се изјасне.
Тако је полуаутоматизовани систем појединим грађанима бележио изузетно високе приходе из радног односа који се није десио, сезонски рад противправно је узиман као разлог за укидање социјалне помоћи, а социјални радници су упућивани на погрешне одредбе Закона о социјалној заштити.
Систем ефикасан само кад треба да се укину права
„С друге стране, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања до данас ни на који начин није доказало како је – и да ли је, примена новог закона омогућила људима у потреби да остваре право на новчану социјалну помоћ. Самим тим, немогуће је измерити стваран утицај такозваних нотификација које решавају социјални радници и раднице, нарочито грешке искључености. Ефикасност система се, стога, у ове три године није показала у препознавању потребе и успостављању права, али је и те како видљива када је реч о укидању права“, објашњава Иницијатива А 11.
Осим ефикасности, циљ Закона о социјалној карти била је и већа праведност расподеле новчане социјалне помоћи. Можемо ли говорити о праведности при расподели ако је скоро 30% људи искључено из остваривања права?
Уместо решавања нагомиланих проблема у социјалној заштити – мањак стручног кадра са платама које су међу најнижим у јавној служби, непостојање стратегије за борбу против сиромаштва и стратегије социјалне заштите, престроги услови за остваривање права и одсуство системских мера превенције социјалне искључености, доносиоци одлука су се одлучили да успоставе аутоматизацију кроз оперативни систем СОЗИС и регистар Социјална карта.
„Оваквим поступањем није дошло до исправљања свима познатих неправедности које већ дуго опстају у нашем систему, већ су оне само додатно продубљене“, наглашава се у саопштењу.
Социјална заштита се не може исправљати од краја, већ из корена, а скупи системи аутоматизације који крше обавезе заштите података о личности, право на социјалну сигурност и непропорционално више погађају најугроженије грађане томе никако не доприносе.
Због свега наведеног, Иницијатива А 11 наставља да се залаже за повлачење штетног Закона о социјалној карти. Подсећају да смо још априла 2022. године Уставном суду Србије поднели иницијативу за оцену уставности Закона о социјалној карти, али се суд до данас није огласио.
