У суботу, 24. децембра 2022. године, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, началствовао је Светом Литургијом у храму Преображења Господњег у Смедеревској Паланци, уз саслужење високопреподобног архимандрита Петра (Драгојловића), игумана манастира Пиносава, протојереја-ставрофора Велибора Ранђића, архијерејског намесника Јасеничког, протојереја Драгана Милутиновића, протојереја Драгана Икића, протојереја Слободана Сенића, протонамесника Срђана Ковачевића, јереја Дејана Ненадовића, јерођакона Василија (Старовлаха) и ђакона Владимира Степановића.
Учешће у овом Евхаристијском сабрању узели су: хор “Светог Симеона Богопримца”, студенти Теологије, богословци, као и верни народ који се окупио у великом броју да дочека свог Епоскопа.
После прочитаног Јеванђелског зачала, Епископ Јован се обратио верном народу надахнутом беседом:
“У име Оца и Сина и Светога Духа!
Помаже вам Бог браћо и сестре, драга децо Божија! Данашњи Јеванђелски одељак је толико утешан, толико осећајан да би смо требали што чешће да га читамо и да се удубљујемо у његов смисао и поруку. Ако бисмо се заиста придржавали данашњег одељка и ако бисмо имали веру онда би заиста могли да решимо све наше проблеме или боље речено страхове који нас у животу сналазе. Данашње Јеванђеље почиње Христовим речима “ Не бој се мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам да Царство Небеско” и даље “Продајте што имате и дајте милостињу и начините себи кесе које неће овештати, ризницу на Небесима која се неће испразнити, где се лопов не приближава, нити мољац квари”.
Заиста браћо и сестре ове речи Господа нашега Исуса Христа уносе наду у нас, појачавају веру у нама и ми се заиста осећамо као да нисмо сами, да нисмо усамљени, да нисмо на неком острву где нема нигде ни кога, него да смо у заједници Цркве Христове, тј. да смо у заједници Бога и људи и светитеља. И када Бог каже “Не бој се мало стадо”, уствари хоће да нас охрабри да не малаксамо у искушењима и невољама овоземаљским, а тога нико није поштеђен, него ако све претрпимо што каже наш народ “Бога ради” и ради спасења наше душе онда заиста човек осећа радост што је човек и осећа присуство Бога. Осећа радост у невољама, само ако увек размишља о овим речима “Не бој се стадо” за све што претрпите у овоземаљском на “Правди Бога”, такви ће добити Царство Небеско. Браћо и сестре када нам Господ каже “Не бој се мало стадо”,Он нам тиме каже “Еј човече, верујући човече, не сумњај да ће Бог промишљати о теби, па чак и ако се сви не буду бринули себи и другима”. Браћо и сестре шта је то Царство Небеско? То је Господ наш Исус Христос, онај човек који има Бога у себи, он већ има Царство Небеско, он га већ сад овде предосећа, предокушава.
И о томе нам најбоље сведочи Света Литургија коју и ми овде данас служимо. Дакле, не смемо се предати лењости, не смемо се предати гордости, не смемо се предати сујети, него да се предамо вољи Божијој, љубави Божијој, а Бог је Љубав. Оно што често кажем “Бог подједнако воли сваког човека, и грешника и праведника”, дакле само је потребно човеку да не огрезне искључиво у овоме земаљском и да се убеди да му је довољно само ово што има на земљи. Бог не забрањује да ми и овде имамо оно што нам је потребно за живот, али ако ће наша потреба бити толико везана за овај свет, за ову земљу, онда нећемо мислити на Царство Небеско. Нећемо мислити на Бога, не уздамо се у вољу Божију, него у своје моћи и неке своје измишљене дарове. Бог промишља о свакоме човеку, како каже Јеванђеље “ Без знања Бога ниједна длака са главе човека неће да падне”, Бог зна шта је потребно теби и мени, али ако ми тражимо изнад онога што нам је Бог дао онда долазимо у велики проблем, проблем што ћу стално бринути да ли ћу имати ово и оно, а понављам да Бог не брани да имамо оно што нам је потребно, само себе оградити томе значи да немаш вере, да не верујеш да после овог живота постоји Други живот. И овај и Онај свет су браћо и сестре, велика Тајна.
А њу може да спозна само човек са великом вером, јер ће му се кроз веру открити Тајна овога и Онога света. Нама је Бог обећао дати Царство Небеско, до нас је то хоћемо ли га прихватити, до нас стоји хоћемо ли га узети. Бог нас не приморава, али ако не стремимо ка Царству Небеском, стремићемо оном царству где нема Бога, а тамо где нема Бога то није Царство радости, то је царство таме. Само ако будемо са Богом и уз Бога, Он ће бринути о нама, а то не значи да човек треба да буде лењ и да каже: “Боже ти брини о мени не морам ја”. Брини ти човече до твојих граница, до граница људских моћи, онда настаје вера, онда је ту Бог браћо и сестре. Господ нас још крепи овим речима када каже да ћемо добити оно што нам је најпотребније, а има ли шта потребније од Царства Небеског. И када нам Господ каже “Не бој се”, онда нам само треба вера, али која вера? Јеванђелска вера. Она вера за коју Господ каже ако је имамо као зрно горушичино моћи ћемо и брда да премештамо.
Таква је сила вере, таква је снага Божија. Једино чега треба да се бојимо јесу не покајани греси браћо и сестре, гордости и сујете која нас тера да се уздижемо изнад других. Господ каже: “Милостиња отвара врата раја”, а то значи да онај који је милостив није себичан и не мисли само о себи, напротив он колико мисли о себи мисли и о другима. Милостив човек када на пример руча,он размишља да ли и други има да руча. Или када се облачи, да ли и други има да се обуче. Ако дајемо милостињу правимо себи ризницу добрих дела, тамо где мољац не квари и где лопов не краде, а Небеска ризница је у ствари наша вера.
Ту ризницу треба да пунимо, јер ову и ако напунимо непријатељ може да је разнесе. Зар није безумно правити некакву ризницу овде у овоме свету где све пропада. Још нам данашње Јеванђеље каже “Нека буду бедра ваша опасана и светиљке запаљене”, другим речима овде Господ хоће да нам каже да онај који служи Богу треба да буде слободан човек, а слободан је само Божији човек, онај који је слободан од греха. Браћо и сестре, Христос нам каже да треба да будемо спремни када буде дошао да суди живима и мртвима, и да будемо спремни за добра дела. Да живимо у светлости Христовој која просвећује свакога човека који долази на свет. Господ нам је дао светлост само ми треба да је не затамљујемо, него да живимо њоме. Требамо чувати веру да би нас вера чувала, али немојмо само бити јаки на језику, него веру претварајмо у дела, јер како каже Свето Писмо “Вера без дела је мртва”. Јер ако дела чинимо у Славу Божију имаћемо спасење, а ако чинима дела да би нас људи хвалили, неће нам се урачунати. Бог вас благословио”.
Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави у парохијском дому, коју је припремило братство овог храма.
ученик богословије Ђорђе Милутиновић
