Појам регенеративне пољопривреде први је дефинисао Роберт Родејл, амерички издавач пољопривредне литературе. Под тим подразумева производњу без нарушавања земљишта орањем и увођење различитих биљних и животињских врста у земљорадњу.
Један од највећих проблема савремене пољопривреде је претерано “узнемиравање” земљишта обрађивањем или претераном употребом ђубрива и хербицида. Све заједно доводи до смањења органске материје у земљишту, повећању штетног утицаја ерозије ветра и воде, сабијању земљишта и погоршању хемијских параметара.
Смањена биолошка активност, погоршана структура земљишта и неравнотежа хранљивих састојака захтевају додатне издатке да се земљиште одговарајуће припреми и повећава се његова изложеност климатским променама. Око 24% гасова који изазивају ефекат стаклене баште долази из пољопривреде
Шта је решење?
Решење се заснива на примени регенеративне пољопривреде.
Пет основних принципа регенеративне пољопривреде:
1. Држати површину земљишта што дуже покривену.
2. Ограничити физичко и хемијско узнемиравање земљишта.
3. Комбиновати што већи избор биљака како би се повећао биодиверзитет земљишта.
4. Оставити живо корење биљака у земљи што дужи период у току године.
5. Укључити стоку у производни процес да пасе на парцелама.
Недостаци регенеративне пољопривреде
1.Пољопривредницима је потребно неколико година за стицање знања и вештина за област регенеративне пољопривреде.
2.Мање орања доводи до чешће појаве корова што ће код неких произвођача повећати употребу хербицида – интегрална заштита.
3.Може доћи до смањења приноса у зависности од култура и услова производње.
4.Прелазак на регенеративну пољопривреду захтева време.
Европска комисија је покренула Пројекат AGRI CAPTURE CO да би помогли пољопривредницима да уведу принципе регенеративне пољопривреде у производњу у циљу смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште и да се прилагоде наглим климатским променама и постепеном увећању профита. У Пројекат су укључене В.Британија, Србија, Грчка, Пољска и Кенија. Искуства пољопривредних газдинстава код нас која уводе принципе регенеративне пољопривреде су следећа:
– Потребан период од три до пет па и седам година за прелазак на регенеративну пољопривреду;
-Регенеративна пољопривреда намењена мањим парцелама и произвођачима;
-Газдинства могу да у обради користе једноставније машине које су везане и за конзервацијску обраду;
-Остварује се уштеда у гориву и нема смањења приноса.
За сада највише произвођача који примењују принципе регенеративне пољопривреде је у Војводини, посебно у северним деловима где има више песка. Компанија Нестле је почела са применом регенеративних аграрних пракси код својих добављача поврћа на територији Србије а програм је проширен и на произвођаче сунцокрета и соје. У плану је да Србија постане и један од великих прерађивачких центара на подручју југоисточне Европе. За сада директних субвенција за газдинства која прелазе на овај вид пољопривреде. Карбон кредити у Европи су намењени пољопривредницима који раде на смањењу емисије угљеника у атмосферу
. Програмом ИПАРД III су предвиђене економске повољности за произвођаче опредељене за активности у циљу прилагођавања на климатске промене.
Извори:Пројекат AgriCaptureCO2 Европске уније; АГРОСМАРТ Портал паметне пољопривреде,ПОЉОПРИВРЕДНИК, едукације
Саветодавац: Сања Миловановић Миленковић
