У Србији се и даље прекасно открива проблем ниског раста код деце, када су шансе за ефикасно лечење већ ограничене.
Педијатријски ендокринолози упозоравају да се чак 85 одсто коначне висине стиче пре пубертета, а да пубертет доноси само око 15 процената раста, због чега је рано препознавање проблема кључно.
Раст је најбољи показатељ здравственог стања и ухрањености детета. Низак раст нике само естетско питање, већ може бити и знак озбиљнијих здравствених проблема. Посебна пажња се посвећује недостатку хормона раста код деце, јер последице овог стања могу бити далекосежне, од поремећаја развоја костију и мишића, преко утицаја на метаболизам и имунолошке функције, па све до потенцијалних кардиоваскуларних проблема. Из тог разлога, Национално удружење особа са недостатком хормона раста и ниским растом „Хораст“ уз подршку лекара, покренуло је кампању под слоганом „Кад порастем…“ са циљем да се подигне свест о важности редовног контролисања висине код деце.
– Порука кампање „Кад порастем…“ преноси глас сваког детета и његово право да машта, да расте и да развија свој пун потенцијал. Раст није само број на висинометру, већ симбол здравог детињства, игре, учења и снова. И у Србији, као и у свету, пракса је показала да се чешће испитују дечаци, јер родитељи брину када је дечак нижи од вршњака, док се девојчице ређе доводе, иако и оне подједнако могу имати поремећај раста. Зато је важно да свако дете, без обзира на пол, има једнаку шансу за правовремену дијагностику. Родитељима је данас доступна и бесплатна апликација “Карта раста”, на српском језику, за iPhone и Андроид телефоне, где могу да уносе висину детета и прате брзину раста, а апликација их аутоматски упозорава ако дете расте мање од пет центиметара годишње и када је време да се јаве лекару – истакла је Олга Давидовић, председница Удружења особа са недостатком хормона раста и ниским растом „Хораст“.
Данас, систематски прегледи у домовима здравља нису свеобухватни као раније, па се великом броју малишана висина контролише по први пут, тек у каснијем школском узрасту. Због тога су акције раног мерења деце по школама посебно значајне.
– Деца би требало да се мере једном годишње до поласка у школу, а затим сваке две године кроз систематске прегледе, у првом, трећем, петом и седмом разреду. У пракси, међутим, велики број деце стиже код педијатријских ендокринолога тек у седмом разреду, са око 13 година, када је већ пропуштено драгоцено време за рано откривање одступања у расту. Родитељи често верују да ће дете „нагло порасти“ у пубертету, али то није тачно , деца која су ниска пре пубертета, обично остају нижа и касније. Зато је важно знати основне оријентире: дете са четири године треба да буде високо око 100 центиметара, а пред полазак у школу око 120 центиметара.
Само код пет одсто деце низак раст је последица проблема са хормонима, док је код већине разлог нешто друго. Најчешћи хормонски узрок је поремећај функције штитасте жлезде, док је недостатак хормона раста на другом месту. Кључни сигнал за узбуну је успорена брзина раста. Уобичајено, деца од друге године до пубертета, расту између 5 и 7,5 центиметара годишње. Ако дете у току једне године порасте мање од пет центиметара, то је јасан знак да треба посетити лекара – објашњава др Слађана Тодоровић, педијатар – ендокринолог у Институту за мајку и дете „Др Вукан Чупић“.
Према неким подацима, у нашој земљи око 3.000 деце прима терапију хормона раста.
– Код нас се терапија најчешће започиње између девете и десете године живота, што је нешто касније у односу на европски просек, где се са лечењем почиње још у предшколском узрасту. Ипак, у поређењу са периодом од пре десетак година, постигнут је напредак, почетак лечења се постепено помера ка млађем узрасту. Наш циљ је да се деца у терапијски процес укључују још раније, јер су тада и резултати лечења бољи. У Србији постоје јасно дефинисане индикације за терапију хормоном раста. Терапију могу да примају деца са потврђеним недостатком хормона раста, деца рођена мала за гестациону доб која остају ниског раста, деца са хроничном бубрежном инсуфицијенцијом, девојчице са Тарнеровим синдромом и деца са Прадер Вилијевим синдромом.
Код неких од ових стања, терапија се уводи одмах по постављању генетске дијагнозе, док се код деце рођене мале за гестациону доб, посебно процењује раст у другој и четвртој години живота. Ако дете у четвртој години и даље има низак раст, терапија се уводи без додатних стимулационих тестова. Код деце код које постоји сумња на недостатак хормона раста, неопходно је урадити детаљна испитивања у болничким условима, стимулационе тестове или мерења спонтаног лучења хормона током ноћи. Након потврде дијагнозе ради се магнетна резонанца хипофизе, а затим започиње терапија. Терапија хормоном раста подразумева свакодневне поткожне ињекције у вечерњим сатима, а данас постоје и савремени препарати који се дају једном недељно – каже проф. др Ивана Воргучин, педијатар – ендокринолог из Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ВЛАСНИЦИ ПАСА БУДИТЕ НА ОПРЕЗУ
Иако болест обично није опасна по живот, у неким случајевима може довести до озбиљнијих компликација, посебно код осетљивијих група паса.
Са доласком хладнијих дана и падом температура, многи власници примећују да су њихови пси склонији разним болестима и вирусима.
Како наводи Мирор, већина тих стања пролази с благим симптомима, али понекад могу довести до озбиљнијих здравствених проблема који захтевају посету ветеринару. Једна од најчешћих болести током хладнијих месеци је такозвани заразни кашаљ паса, који може бити изазван различитим бактеријама и вирусима, преноси Нет.хр.
У наставку сазнајте како га препознати и када је време за бригу.
Шта је заразни кашаљ?
Заразни кашаљ паса, познат и као инфективни трахеобронхитис, респираторна је болест која се може упоредити с прехладом или бронхитисом код људи. То је врло заразно стање које се брзо шири међу псима, било капљичним путем или преко контакта са зараженим предметима као што су заједничке чиније за храну и играчке. Иако болест обично није опасна по живот, у неким случајевима може довести до озбиљнијих компликација, нарочито код осетљивијих паса.
Главни симптоми
Пошто заразни кашаљ погађа дисајне путеве, најупадљивији и први знак инфекције је упоран и снажан кашаљ. Власници га често описују као дубок и сув, а понекад звучи као да је псу нешто запело у грлу.
Осим кашља, могу се појавити и други симптоми, укључујући:
кијање
цурење из носа
смањен апетит
безвољност и умор
благо повишену температуру
У већини случајева, симптоми ће нестати сами од себе у року од неколико недеља, под условом да пас има довољно одмора, свеже воде и одговарајућу негу.Иако заразни кашаљ код већине здравих паса не изазива веће проблеме, може бити опаснији за штенце, старије псе и оне који већ имају здравствене потешкоће.
Према саветима добротворне организације за заштиту животиња „Плави Крст“:
„Иако је непријатан, заразни кашаљ обично није опасан и најчешће не захтева лечење. Ипак, код штенаца, старијих паса или оних с постојећим болестима, стање може бити озбиљније и развити се у упалу плућа. У зависности од узрочника, неки сојеви могу бити тежи од других.“
