Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде саопшило је данас да расписује Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства за набавку нових машина и опреме за унапређење примарне пољопривредне производње у сточарству за 2025. годину.
У саопштењу се наводи да се захтеви подносе у периоду од 4. до 31. децембра преко платформе еАграр, односно портала еПодстицаји. Највиши укупни износ подстицаја који корисник може да оствари по захтеву за једну календарску годину износи 1.500.000 динара.
Овим позивом обухваћене су инвестиције које су у потпуности реализоване у периоду од дана истека рока за подношење захтева за остваривање права на подстицаје по претходном Јавном позиву, односно од 3. новембра 2024. године, а најкасније до дана подношења захтева за остваривање права на подстицаје.
Детаљне информације доступне су и на званичној веб презентацији Министарства пољопривреде шумарства и водопривреде и Управе за аграрна плаћања, наводи се у саопштењу.
тањуг
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: Да ли знате зашто се ПРЕВАРЕНИ МУЖ У НАРОДУ ЗОВЕ „РОГОЊА“?
Рогоња – израз је свима познат. Шапуће се иза леђа колега, користи се у драматичним филмским сценама и изговара се са горком иронијом међу пријатељима. „Набила му је рогове“ фраза је која вређа и понижава онога ко је издан.
Али да ли сте икада размишљали о чудној, чак апсурдној, вези између патње изданог супружника и рогова јелена или бика? Овај идиом има изузетно занимљиву и вишеструку историју, која датира вековима уназад. Једна од најпопуларнијих и најживописнијих верзија враћа нас у Византијско царство, где је цар Андроник Комнин живео у 12. веку. Преузео је власт убивши удовицу претходног цара и њеног сина, почео да спроводи реформе, али је потом земљу претворио у владавину терора. Због тога је свргнут и умро у агонији. Верује се да је Андроник током свог живота уживао у завођењу туђих жена. Такође је поклањао ловишта својим превареним мужевима. Ово ексклузивно право на лов потврђивано јеленским роговима закуцаним изнад капија њихових домова. Због тога су такви мужеви називани „рогоње“.
Филолог и фолклориста А. Н. Афанасјев је у својим делима указивао на древна веровања где рогови нису симболизовали мушку снагу, већ, напротив, мушку немоћ и подсмех. Веровало се да ако је мушкарчева жена била неверна, рогови ће се појавити на његовом челу, невидљиви за њега, али видљиви другима. Они су били метафора за његову ослабљену, „припитомљену“ и преварену мушкост. Постајао је попут кастрираног бика, лишеног свог главног атрибута – снаге и ауторитета унутар свог „стада“.
Следећа верзија је приземнија и логичнија. Током лова, мужјак јелена или лоса жестоко брани своје женке од других удварача. Али ако се појави јачи, млађи ривал, он побеђује старог вођу и узима његов харем. Поражени мужјак остаје сам — са великим роговима који су били симбол његове некадашње моћи, а сада постају само подсетник на пораз и пропуштену прилику. Преварени муж се, дакле, упоређује са таквим пораженим мужјаком: он формално задржава свој „статус“, али у ствари више није господар ситуације.
У немачком постоји израз „јемандем Хöрнер ауфсетзен“ (надувати некоме рогове), у француском „портер дес цорнес“ (носити рогове), а у италијанском „фаре ле цорна“ (правити рогове). Израз „носити рогове“ није случајна лингвистичка особеност, већ вишеслојни историјски и културни конструкт. Он спаја древне митове о мушкој снази и немоћи, средњовековне легенде о јавној срамоти и зоолошке метафоре. Прешао је дуг пут од могућег византијског декрета преко европских језика до нашег, да би постао једна од најопширнијих и најдирљивијих дефиниција за једну од најстаријих људских драма.
