Из тог разлога, свуда у свету се деца редовно мере, а висине се региструју у карте раста. Међутим, ако дете не прати свој канал раста, вероватно постоји поремећај, због чега мора да се упути ендокринологу ради прегледа и испитивања.
Низак раст може да укаже на озбиљне здравствене проблеме. Узроци ниског раста су бројни, а далеко најчешће су то тешке и хроничне болести које нису под контролом или је природа терапије основне болести таква да ремети раст детета. Један од узрока ниског раста је недостатак хормона раста, који нема утицај само на раст, већ и на развој костију и мишића, метаболизам и имунолошке функције. У Србији тренутно око 2.500 деце прима терапију хормоном раста, која осим што подстиче раст костију, има и кључну улогу у метаболизму, структури костију и имунолошког система.
Национално удружење „Хораст“ подсећа на важност редовног праћења телесне висине и правовременог препознавања поремећаја раста код деце. Председница удружења Хораст Олга Давидовић приметила је да јој дете заостаје у расту у предшколском узрасту, у односу на вршњаке, чак и у односу на децу која су раније била нижа од њега. Потражила је савет лекара, који су утврдили да постоји недостатак хормона раста и препоручили терапију.
– Она је започета у осмој години живота, након две године праћења и тестирања. Већ у првој години лечења порастао је шест центиметара, што је просечан резултат, али за њега био огроман напредак, јер му је донео самопоуздање и могућност да не заостаје за вршњацима, што је дечацима посебно важно- истакла је Олга Давидовић.
Најважније у борби против поремећаја раста јесте да се проблем препозна на време и да се без одлагања потражи савет лекара. Препорука је да се висина мери на сваких шест месеци, како код куће, тако и у домовима здравља, а резултати бележе у карте раста, доступне и кроз апликацију „Карта раста“. У већини вртића у Централној Србији деца се мере једном годишње и се те вредности уцртавају у папирну карту раста.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ЗАШТО је ЧОКОЛАДА омиљена широм света?
Без обзира на то да ли сте љубитељ млечне, црне или беле чоколаде, овај слаткиш осваја срца људи на свим меридијанима.
Главни разлог лежи, наравно, у укусу. Чоколада има јединствену комбинацију слаткоће, горчине и кремасте текстуре која изазива право задовољство при сваком залогају. Многи научници тврде да се код чоколаде активирају исти рецептори у мозгу као код заљубљености – што објашњава зашто је људи често повезују са романсом и емоцијама
Чоколада има богату историју. Први су је конзумирали Маје и Астеци као ритуално пиће, а у Европу је стигла у 16. веку, где је брзо постала симбол луксуза. Данас је чоколада саставни део многих празника и обичаја – од чоколадних јаја за Ускрс, до бомбоњера за Дан заљубљених.
Чоколада садржи супстанце попут теобромина, кофеина и фенилетиламина – природних стимуланса који побољшавају расположење и дају осећај среће. Зато чоколада није само посластица, она је и мали “катализатор” доброг расположења она подстиче лучење ендорфина – хормона задовољства. Није ни чудо што многи посежу за чоколадом кад су под стресом или тужни и зато је она тако омиљена широм света!
Једна од чари чоколаде је њена свестраност – може се јести као табла, пити као напитак, користити у тортама, сладоледима, колачима, па чак и у пикантним јелима! Готово свака култура је успела да чоколаду уклопи у сопствену кухињу и обичаје.
Мирис и укус чоколаде често нас враћају у детињство – на баке, празнике, рођендане и безбрижне дане. Та емоционална повезаност чини да се чоколада не доживљава само као храна, већ као утеха и извор топлине.
Иако се чоколада обожава широм света, различите земље и културе имају своје јединствене начине на које је конзумирају и славе. Хајде мало да пропутујемо кроз чоколадни свет!
Белгија је позната по најквалитетнијој чоколади на свету. Белгијске пралине, фине бомбоњерице пуњене кремом, ликером, лешником или марципаном, симбол су луксуза. У овој земљи постоји више од 2.000 чоколатерија, а чоколада се третира као уметност.
Многи не знају да је млечна чоколада први пут направљена баш у Швајцарској 1875. године. Ова земља је и данас једна од највећих потрошача чоколаде по глави становника. Њихове чоколаде су познате по глаткој текстури и благом укусу.
У домовини чоколаде, Мексику, чоколада се вековима користи у сланим јелима! Најпознатији пример је моле поблано, густи сос од чоколаде, чилија, орашастих плодова и зачина који се служи уз месо. Овде чоколада није само дезерт – она је део културе и традиције.
У Јапану је чоколада неизоставни део Дана заљубљених, али и беле дана који се слави месец дана касније. Постоји чак неколико врста чоколаде које жене поклањају мушкарцима, у зависности од односа – од пријатељске до романтичне. Јапанци су такође познати по иновацијама у укусима, попут чоколаде са зеленим чајем, wасабијем или слатким кромпиром!
У Француској је чоколада високо цењена и често се комбинује са винима, сиревима и гурманским десертима. Француски чоколадни десерти попут моуссе ау цхоцолат и фондант ау цхоцолат прави су примери како овај састојак може постати уметност.
Било да је у питању поклон, симбол пажње, знак извињења или изражавање љубави, чоколада говори универзалним језиком емоција.
Није ни чудо што су научници установили да конзумација чоколаде може побољшати памћење, смањити стрес и чак помоћи здрављу срца – наравно, када се једе умерено и квалитетно.
Било да је поклон, награда или једноставно тренутак уживања, чоколада има посебну моћ да споји људе, пробуди емоције и донесе осмех на лице. Њена глобална популарност није случајна – то је спој укуса, историје, хемије и емоција које делимо сви.
Извор: Занимљивостидана.цом
