Прошле недеље Европска централна банка подигла је по четврти пут ове године кључну каматне стопе, додуше за 0,25 одсто мање него претходна три. Овај потез централне банке директно утиче на Еурибор, те се његова вредност помера у складу са самом одлуком, и тако је према јавно доступним подацима 19. децембра, 3М Еурибор износио 2,063 одсто, 6М Еурибор 2,585 одсто, а 12М Еурибор чак 3,057 одсто.
Са најновијим повећањем Еурибора, неминовно трпе и кредитно задужени грађани Србије који од почетка хајке на инфлацију од стране ЕЦБ бележе више рате на кредите, па самим тим и већи притисак на буџете. Ако погледамо рачуницу, поједини дужници ће од 1. јануара 2023. године плаћати рату већу за око 100 евра и више.
Kључни датуми
Рате на кредите додуше не расту моментално по доношењу одлуке ЕЦБ, већ свака комерцијана банка својим клијентима усклађује досадашње рате са новим у тачно дефинисаним датумима. Тако се рате на кредите са шестомесечним еурибором, логично, усклађују два пута годишње, тј. 30. јуна и 31. децембра. Са друге стране тромесечни еурибор, се усклађује како му и име каже, на свака 3 месеца. Kод њега су кључни датуми: 31. март, 30. јун, 30. септембар и 31. децембар.
Самим тим, раст од јуна до сада, сем оних који имају другачији договор са банком, они који имају кредит са 6М Еурибором до сада као да нису осетили.
Примери кредита
Уколико је неко узео кредит од 50.000 евра на 20 година, са каматом од 3,5 одсто, везану за шестомесечни Еурибор, њему је почетком ове године рата износила око 276 евра. Ако узмемо у обзир да се рате са шестомесечним еурибором усклађују два пута годишње, у јулу и децембру, и урачунамо скок еурибора, он од јула рату плаћа месечну рату 296, а од 1. јануара када се поново буду усклађивале рату ће плаћати око 360 евра.
Да се ради о кредиту везаном за 3М Еурибор, након скока рате у јулу, њима је следовала и једна у септембру, након које су рату плаћали 337 евра. Ипак, некима је рата скочила и више. Kако нам прича саговорница, М. Ж. која је узела кредит на 80.000 евра почетком године, са поменутом каматом од 3,5 одсто, и роком отплате од 25 година. У почетку, како каже, њој је рата износила 390,3 евра.
„У јулу ми је рата усклађена на неких 410 евра, али ме брине следеће, од 1. јануара 2023. године. Мало сам сама рачунала користећи се калкулаторима на интернету, и испада да ме од Нове године чека рата од 519 евра, што је 109 евра више него у јулу. Само се надам да ово неће потрајати“, истиче саговорница.
„Није крај“
Говорећи о расту камата у Србији, економиста и стручњак Љуба Савић истиче да ово није крај.
„Ако говоримо о Србији, за све људе који су узели кредите са променљивом каматном стопом, процентуално гледано, рата за кредит ће се увећати. А што је најгоре, како ствари стоје, то није крај. Утицај подизања референтне каматне стопе на инфлацију очигледно не пада, већ се само убрзава, па нажалост људи могу да очекују у неком наредном периоду да се то повећање деси“, рекао је Савић.
Говорећи о стабилизацији раста рата на кредите, генерални секретар Удружења банака Србије итакао је да све зависи од тога којом брзином ће се инфлација зауставити, а онда и кренути на доле.
„Ја верујем да то може да се деси већ на пролеће следеће године, односно да пик инфлације буде до нове године, а онда да крене да се спушта. И то не само код нас, него и свуда, управо ззбог мера које се предузимају и да се негде 2024. године вратимо у границе нормале, а то значи 3 одсто циљане инфлације, плус минус 1,5 одсто и то је у програмима свих централних банака“, каже Владимир Васић.
Сличног мишљења је и економиста и председник Управног одбора Агенције за осигурање депозита Хасан Ханић, који каже да „обуздавање инфлације иде прилично споро“.
„То може значити и да ће у средњим временским интервалима референтна каматна стопа расти у мањем проценту, а последично и каматне стопе пословних банака, а све како би се инфлација обуздала. Очекивања су да ће то ићи врло споро, и да се донекле значајније смањи до краја наредне године. Али свакако пре краја 2024. године“, закључио је он.
