Михољске задушнице увек падају у суботу, јер је Исус тај дан, уочи васкрсења био упокојен.
На дан Михољских задушница ред је да се на гробље понесу две ствари: кувано жито и цвеће.
Кад је реч о цвећу код нас је обичај да се за покојне жене узима цвеће у розе, белој и црвеној боји, док за мушке покојнике највише носи црвено, бело, жуто, наранџасто, али и плаво цвеће.
Купује се од љиљана, гербера, маргарита, ружа, хризантеме, па до кала, ириса или орхидеја.
У народу постоји веровање да је најбоље носити хризантеме пошто цветају крајем јесени и почетком зиме, имају симболику пролазности, жаљења и смрти, док кале и љиљани симболизују одлазак душе на други свет, а ако је особа преминула млада, невиност.
Цвеће на гробљу, генерално, треба да симболизује пролазност јер вене и суши се.
Већини људи је цвеће ипак само украсни елемент којег носе на гробља како би гробови изгледали лепше, али има и оних којима је посета гробу прилика за молитву за своје покојне. Тада чин стављања цвећа и свећа на гроб представља знак унутрашњег чина љубави према онима који леже у гробовима.
Тиме им показујемо да их љубимо, да мислимо на њих и да желимо њихово спасење.
На Задушнице се у цркама служи парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе се обилазе гробови најближих, где се упали свећа и чита молитва.
Молитва за покојне
Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни,и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење,хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима,и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу.Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш,и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим,и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и увекове векова. Амин.
Свештенство СПЦ на Задушнице помиње и речи Светог Јована Златоустог који је беседио овако:
Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте, дакле, да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих.
