Враћање имовине која је отета након Другог светског рата полако се приводи крају, након скоро деценије и по реституције, при чему је такозвана натурална реституција практично завршена, а сада је кључни посао новчано обештећење онима којима нису могли бити враћени њиве, куће, станови…
За обештећење у новцу држава је планирала две милијарде евра, а до сада је исплаћено око 280 милиона евра.
Према подацима Агенције за реституцију, до сада је у натури враћено око 100.000 хектара пољопривредног земљишта у грађанској реституцији, 30.000 у црквеној и око 3.000 хектара у јеврејској реституцији. Враћени су и 5.376 пословних простора, 1.244 стана и 1.492 зграде. Наследници су добили и 739 хектара неизграђених плацева и 7.284 хектара шума.
За враћање у натури остале су мање њиве, које ће, како се очекује, бити враћене у наредних годину до годину и по дана. Што се тиче кућа, станова , зграда и грађевинског земљишта, остали су појединачни случајеви који чекају решење због сложених имовинско-правних односа. Све још није завршено, иако је донето више од 70.000 одлука. Почело је новчано обештећење, али и решавање још нерешених предмета.
− Исплате новчаног обештења се обављају кроз аконтације и обвезнице и све обавезе се испуњавају без кашњења. Обештећење се врши у петогодишњим ратама, а већ се налазимо у петом кругу исплата − навео је директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић и додао да се поштује планирана динамика, без пробијања буџетског оквира.
Секулић је навео да у фази решавања остаје још око 5.100 предмета и да то нису случајеви у којима је већ донета нека одлука, већ предмети у којима се прва одлука тек очекује.
− Процес је сложен и у многим случајевима постоји више одлука за један предмет. Има случајева где се истовремено враћају пољопривредно земљиште, објекат и предузеће, па један део може бити враћен у натури, а други путем обештећења − објаснио је Секулић.
Према проценама Агенције, за окончање поступка у преосталим предметима биће потребно око пет година. Како је истакнуто, осим главних одлука, у том периоду треба донети и велики број допунских, као и измена у постојећим предметима, све то електронски уредити и предати држави као документацију за будућу евиденцију имовинско-правних односа.
− У сваком предмету постоји историја својинских односа, која често сеже до 19. века. Желимо да све буде доступно истраживачима и институцијама − истакао је Секулић.
За све оне који и даље чекају правоснажну одлуку, Секулић саветује да припреме комплетну документацију и буду у контакту са Агенцијом.
− Неопходно је да имовина буде идентификована, да се сарађује са катастром, локалним самоуправама, Пореском управом и Управом за јавни дуг. Добра документација убрзава процес и повећава шансе за позитивно решење − нагласио је Секулић.
Реституција у Србији полако добија завршницу. Иако преостаје неколико хиљада случајева, институције су оптимистичне да ће цео поступак бити окончан у наредних пет година, без нарушавања финансијске стабилности. За грађане који још чекају решење, прецизна и потпуна документација остаје кључ за успех.
Дневник
БОНУС ВИДЕО:
