Резидба вишње у периоду родности има за циљ регулисање вегетативног
раста и родности стабала, као и добијање доброг квалитета плодов
Резидбом треба да се одстране непродуктивне скелетне и полускелетне
гране, водопије, суве, сломљене, старе и болесне гране, гране које се
укрштају, сувишне родне гранчице, непотребни леторасти и други некорисни
потрошачи енергије. На тај начин светлост ће лакше моћи да продре до
средишњих делова круне, а концентрација органских и неорганских
материја ће се повећавати у преосталим гранама и пупољцима у круни. То
ће створити повољне услове за обилно заметање, велику родност и
образовање квалитетних плодова.
Вишња рађа на једногодишњим дугим и кратким гранчицама, као и на
мајским букетићима. У зависности од тога на којим гранчицама претежно
рађају могу се издвојити три групе сорти:
- Сорте које претежно рађају на мајским букетићима,
- Сорте које претежно рађају на витим родним гранчицама,
- Сорте које истовремено рађају на мајским букетићима и витим
родним гранчицама.
У прву групу спадају сорте вишње које се одликују више усправним
растом грана као што су: Мајска вишња, Мајурка, Метеор, Краљица
хортензија идр. Оне претежно рађају на мајским букетићима. Код ових
сорти резидба је сведена на минимум. Она има за циља обнављање
родног дрвета. Кад обрастајуће родно дрво на коме се налазе мајски
букетићи остари и изроди се, треба га повратним резом подмладити. Код
ових сорти треба при резидби оставити довољан број једногодишњих гранчица
на нижим деловима старијег дрвета. На њима ће се формирати нови мајски
букетићи.
Другу групу чине сорте које се картактеришу обореним растом грана.
Представници су сорте: Крупна лотова, Рекселе, Шумадинка идр. Сорте из
ове групе захтевају редовну и оштрију резидбу. Циљ резидбе је да се
обезбеди довољан број витих родних гранчица дужине 40-50 цм. При
резидби ових сорти потпуно се уклањају бујни леторасти у унутрашњости
круне, као и оголеле и танке висеће гранчице. Старије изрођено родно дрво
се прекраћује, чиме се обезбеђује обнова витих родних гранчица.
У трећу групу спадају сорте које истовремено рађају на мајским и дугим
родним гранчицама, као што су Облачинска, Келерис 14 и Келерис 16. Оне
се одликују великом способношћу формирања нових младара на свим
деловима круне. Ако се не режу, круне ових сорти брзо постају прегусте и
због високе родности дају плодове лошег квалитета. Сорте ове групе
захтевају интезивну резидбу у циљу добијања плодова бољег квалитета.
Резидба се своди претежно на проређивање круне уклањањем бујних
летораста, као и старијег изрођеног родног дрвета. При томе треба остављати
што више умерено бујних витих родних гранчица, које дају најквалитетније
плодове.
Резидба је помотехничка мера која оптерећује производњу али зато
много значи за добијање доброг приноса и квалитетног производа. Код
нас се претежно примењује зимска резидба, која се најчешће изводи рано
у пролеће, у току фебруара и марта. На већим плантажама зимска резидба
се изводи у периоду од отпадања лишћа у јесен (новембар) до кретања
вегетације у пролеће (почетак априла).
Коришћена литература Трешња и вишња Драган Милатовић, Михаило Николић,
Новица Милетић
ПССС Смедерево
Биљана Николић
БОНУС ВИДЕО:
