Према првим резултатима Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године, у Србији живи 6. 690 887 становника, саопштио је данас директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић.
У односу на попис 2011. године, укупан број становника смањен је за 495 975, односно за 6,9 одсто, што је, како је оценио Ковачевић, мање од очекиваног.
Смањење броја становника забележено је у свим регионима за око 10 одсто, осим у Београдском региону где је број становника порастао за око 1,6 одсто односно за 26.123 људи.
У региону Војводине данас живи око 190.000 мање људи, у Шумадији 200.000 мање, а у региону Јужне и Источне Србије око 140.000 мање.
Највећи пад становника забележен је у општинама Црна Трава, Гаџин Хан, Рековац и Бабушница. Црна Трава данас има нешто више од хиљаду становника.
Две београдске општине Звездара и Вождовац, Нови Сад и Нови Пазар увећали су број становника до последњег пописа.
Прелиминарни подаци показују да Београд има 1.685.563 становника, Нови Сад 367.121, а Нови Пазар 107.859.
Ниш има 249.816 становника, а више од 100 хиљада имају Крагујевац 171.628, Лесковац 124.889, Суботица 124.679, Панчево 115.910, Крушевац 114.331, Краљево 111.491, Зрењанин, Чачак и Шабац који имају нешто више од 106. хиљада.
Пописом 2022. прикупљени су подаци о 2.520.854 домаћинстава и 3.628.175 станова. Није забележена значајнија промена у укупном броју домаћинстава (пораст од 1,33 одсто), док је укупан број станова већи за 12,26 одсто у односу на Попис 2011.
Највећи пораст броја станова забележен је у Београдском региону 18,55 одсто.
Ковачевић је додао да су имали глатку сарадњу у срединама у којима живе Албанци који су показали поверење у РЗС. Имали смо око 100.000 пописница, коначне резултате ћемо тек имати, рекао је он и додао је да је контигент уобичајено присутног албанског становниства између 61.000 и 62.000.
Ово су први резултати пописа, који није обухватио КиМ а коначни ће бити објављивани сукцесивно од априла 2023. до јуна 2024.
Током пописа спроведеног од 1. октобра до 17. новембра пописано је укупно 6.869.504 грађана. Како је саопштено из Републичког завода за статистику прави број становника је знатно мањи јер су неки пописани двапут, међу њима је највише студената, који су регистровани и на адресама код родитеља а и у градовима где студирају.
Попис је првобитно требало да се одржи у априлу 2021. године, али је због епидемије коронавируса два пута одлаган. Ово је, према речима Ковачевића био први попис где су операције на терену спроведене помоћу лап топова. био је то последњи традицонални попис директног прикупљања података од грађана.
На конференцији у РЗС могло се чути да је плата пописивача била изнад 62.000, инструктора већа од 90.000, а да је најажурнији пописивач зарадио 372.440 динара.
Извор: Танјуг
