На сливу Јадра и Колубаре са притокама, Тамнави, Љигу и Убу, на Јасеници и Кубршници, на горњем току Западне Мораве са притокама као и на горњем току Млаве и Пека са притокама водостаји ће вечерас и сутра бити у умереном и већем порасту са могућношћу достизања упозоравајућих нивоа. На бујичним водотоцима ових сливова могућа су локална изливања, наводи се у упозорењу РХМЗ-а.
Представници „Србијавода“ због обилних падавина прате ниво водостаја на рекама, а на деоницама где су у току радови уведена су дежурства, саопштено је данас у том Јавном предузећу.
Агенцији Бета је речено да се посебно прати стање на водотоцима за које је издато хидролошко упозорење и где се очекује „умерени и већи пораст са могућношу достизање упозоравајућих нивоа“.
– На деоницама на којима су у току санациони радови уведена су дежурства, извршене су припреме служби и уколико буде потребно биће ангажовано додатно људство и механизација, у циљу спречавања плављења подручја – додали су.
У том предузећу су казали и да на водама и рекама које су у њиховј надлежности, упркос обилним падавинама „нису испуњени критеријуми за увођење одбрана од поплава“.
– Што се тиче водостаја великих река, на Дунаву су у домену средњих, на Сави у домену средње ниских и средњих, а на Великој Морави у домену ниских вредности за ово доба године – навели су.
Представници „Србијавода“ су у сталном контакту са Сектором Министарства унутрашањих послова за ванредне ситуације и штабовима локланих самоуправа, саопштено је.
Након уклањања последица поплава, сви се питају хоће ли нас дочекати нове, овога пута не с неба, већ из река.
Хидролог Дејан Владиковић за Еспресо каже да на већини река у Србији водостај ипак није у порасту, иако то не делује тако након свих ових падавина.
– Ми смо већ и за прошлу епизоду, која је била у четвртак на петак, као и за ову која је била синоћ и јутрос, најавили да ће само порасти бујични водотоци, због интензивне количине падавина која је највише ишла преко Западне Србије, Срема, највише Београда и онда ка источном делу Србије. Из РХМЗ-а смо још јуче дали упозорење да се на сливу Колубаре и сливу Јадра могу очекивати већи порасти. Међутим, већина падавина била је по градовима- Сремска Митровица је имала највише падавина, затим Београд, наводи хидролог Владиковић и додаје да је највише падавина било у урбаним срединама и да је реч о такозваним урбаним поплавама:
– Остали водотоци су углавном остали мирни, у стагнацији или у мањем порасту. Акценат је био на градовима и све што се догодило је резултат интензивних падавина у врло кратком периоду. Интензитет, који је био велики, кишна канализација не може да прихвати и зато се догодило што се догодило. Познато је који делови Београда не могу да прихвате толику количину кише – Аутокоманда, делови Чукарице, Бановог брда, Раковице, делови аутопута. У прошлој епизоди, то је био Земун и насеља у Батајници.
Владиковић напомиње да је реч о такозваним градским поплавама које настају због више асфалтираних површина, а недостатка зелених, које би прихватиле падавине.
