Između dva imena stoji i Kleopatra. Ne znam ima li veze sa
antičkom lepoticom i moćnicom, ali je svakako njen doživljaj muzičkog
nadahnuća i umeća reprezentovanja vokalnih interpretacija podstrek za
sve one koji žele da se bave umetnošću što muzika se zove. Od Gospoda
dar i marljivost uvek odišu jednim dahom, taj spoj neumitno do uspeha
vodi. Uz malo sreće i mnogo odricanja. Roberta je upamćena po
vanserijskom hitu koji i dan danas ima svojih novih obrada Killing me
softly with his song, međutim i pre te numere imala je i te kako sjajna
izvođenja. Svirajući na klaviru, nežno i krhko, nikoga nije ostavljala
ravnodušnim. Bila je zvezda svog vremena, ali nije se tako ponašala.
Sedamdesetih godina prošlog stoleća gorela je na sceni, ali je uvek bila
lako komunikativna i sa običnim svetom, gde god se pojavljivala.
Baveći se dobrotvornim radom krajem šezdesetih godina
dvadesetog veka, pukim slučajem, zapazili su je na koncertu na kome je
skupljala pomoć za dečju biblioteku. Tako je počelo, kao sve u životu,
manje više slučajno. Njen prvi album još uvek je bio u nekakvom
stilskom traženju između soula, džeza i američkog folka, ali First Take
(Prvi pokušaj) već je naslućivao u kom pravcu Roberta može ići.
Specifičan glas, odlično sviranje na klaviru, simpatična nonšalantnost i
precizna scenska umerena atraktivnost, nudili su joj slobodu izražavanja
koja tek nadolazi. A pristigla je sa drugim albumom Chapt Two (Drugo
poglavlje).
Chapt Two je snimljen u saradnji sa tadašnjim vrsnim muzičarima i
objavljen 1970. Godine. Roberta je autor svih numera na istom. Album
otvara Reverend Lee (Prečasni Li), mala simpatična storija o lepom i
snažnom svešteniku koga u snu pohodi satanina kćerka, on se bori sa
unutrašnjim demonima ujedno iskušavajući i sopstvenu veru. Možemo
ovo posmatrati i kao satirični doprinos borbi za seksualnu revoluciju
sedamdesetih godina 20. veka, ali ne sme se zaboraviti da se sve to
dešavalo pre 55 godina, da su pogledi na svet bili mnogo drugačiji i
krući no sada. Numera umerenog ritma koja je omogućila Roberti da
lagano pusti glas i kroz mešavinu soula i džez muzike, pokaže da bez
problema njen vokal može sve, pa i u snu provocirati sveštenika na
jedan simpatičan način.
- СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА ПОНОВО НА ШАХОВСКОЈ МАПИ СРБИЈЕ
- ПОЧИЊЕ ЗИМА Данас је најкраћи дан у години СУНЦЕ ЗАЛАЗИ ВЕЋ У 16 ЧАСОВА
- ROBERTA FLACK CHAPT TWO – VOKAL, KLAVIR I MNOGO TOGA JOŠ PRE 55 GODINA
- Данас су Детињци, празник слоге, мира и породице
- РАДИЛИ СТЕ У ФИРМИ КОЈА ВИШЕ НЕ ПОСТОЈИ: Ево како да докажете стаж
Sledeća numera je Do What You Gotta Do (Uradi šta moraš),
lagana ljubavna pesma, otpevana na onaj način kroz koji samo žena
može iskazati koliko je zaljubljena i voli, čak i onda kada je svesna da
ljubavnik odlazi za svojom slobodom. Tiha tema, izuzetno povoljna za
večernja drugovanja ljubavnika, uz dve čaše crnog vina i sjajni, ali baš
sjajno neopisivi glas Roberte, koja svoju slobodu stavlja u drugi plan
dok prebira nežno po dirkama klavira. Treća tema na albumu je Just
Like Woman (Kao žena), tipična ženska referenca, bol na kišnom danu,
slomljeno srce i tiha nada da će bar prijateljstvo ostati izmedju bivših
ljubavnika. Melanholična numera, i opet tako umiriujući, a tako snažni
glas Roberte ocrtava svaku tugu u malenom stihu žene koja pati. Voli i
tuguje. Još jedna numera za zaljubljene.
Prvu stranu albuma zatvara Let It Be Me (Neka to budem ja). Tiha
nežna numera potpomognuta samo sa klavirom i gudačima, daje taj
nekakav srebrnasti sjaj vokalu kao da lebdi iznad klavirskih dirki. Tekst
zbori o ljubavi žene koja je pronašla svog suparnjaka, čoveka za ceo
život, želeći samo jedno – da bude voljena od tog istog čoveka do kraja
života, samo ona. Drugu stranu albuma otvara Gone Awey (Otišao je)
koja predstavlja još jednu nežnu temu kroz koju Roberta prigušeno
priznaje da je nehotično povredila partnera, da se kaje, ali da ga i dalje
voli. Klavir povremeno, onako iz drugog plana, opasno nežno opeče po
duši. U odnosu na ostale numere, ova je čak i malo brža, u središnjem
delu je i poprilično raspevana, a i solo gitare uzdah oplemenjuje celu
numeru koja biva nešto jača, rigidnija, no opet sve u lako
prepoznatljivom stilu Roberte.
Sledeća numera je Until Its Time for You To Go (Dok ne dođe
vreme da odeš) je melanholična tema, depresivno raspevana koja
sažima ljubav prema voljenom muškarcu, svesna da ni on ni ona nisu
anđeli, da su samo to što zaista i jesu, muškarac i žena. Svesna je da će
kraj kad tad stići njihovu ljubav, duboku vezu između dvoje ljubavnika, a
dok se to ne desi, njen ljubljeni muškarac će biti tu, uz nju. Klavir kao
da posebnu vezu gradi između ljubavnika. Petominutna numera koja
nikoga neće ostaviti ravnodušnim. The Impossible Dream (Neverovatni
san) je pretposlednja tema na albumu, još jedna tiha numera koja uz
klavir i gudače ostavlja mogućnost da vokal zaleprša put mirne noći.
Žena, prekrivena ožiljcima, bori se kroz san da dosegne tu daleku
zvezdu vodilju. Njen nemoguć san je samo još jedan vapaj smrvljenog
ženskog srca koje voli, hrabro se nosi sa svim tegobama, a zna da ne
može pobediti.
Album zatvara Business Goes on as Usual (Nastavlja se kao i
obično), nežno tužno okončava album, pevajući da je sve isto, ide
nekakvim tokom, osim što nove nedaće i boli stvara. Sve biva isto, ali
brat joj je preminuo, tragično u tuđoj zemlji sa revolverom u ruci, da je
za nju nova moda samo crna odeća. Još jedan spev o tragičnom ratu u
Vijetnamu krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kao da ima ratova
koji nisu tragični, kao da ima apsolutnih pobednika i onih drugih,
poraženih, kolika je cena smrti i je li uopšte merljiva. Zaista prava
numera, gde gudački instrumenti poseban treptaj tuge daju,
urušavajući posebnu dubinu bola protkanu teškim osećanjima i za
nepoznate ljude. Tema koja s pravom okončava album, meni lično
posebno draga jer je kroz sjajni tekst omogućila svu virtuoznost vokala
Roberte koja će, ipak, tek sledećim albumima, muzički pokoriti svet.
Chapt Two (Drugo Poglavlje) je odličan album, iz koga se mnogo
toga da naučiti, nazreti, a fenomenalni vokali i njihova melanholičnost u
pojedinim trenucima, povremeno me podsećaju na još jednu sjajnu
pevačicu, ali koja je došla mnogo godina kasnije, Shade. Niko me neće
ubediti da ista nije slušala Robertu Flack, naravno od nje podosta toga
je i izučila.
Robertin glas je izuzetno topao, stilizovano nežan, ali ujedno
moćan da orobi emocije u vama, da vas privuče da odslušate i
poslednju notu u temi koju pratite. Međutim, njeni vokali uvek deluju
otmeno i sveže, bez ikakvog napora rasprskani po instrumentima koji je
prate, nenametljivo i tiho, ali opet, toliko snažno na momente da vas
sve do oblaka uznose. Njeni tonaliteti između soula, džeza i roka/bluza
odaju senzibilite Robertinog glasa, tako da uz jednu Aretu Frenklin
(Aretha Franklin) može gordo stajati kao jedan od najboljih vokala što je
američka muzika uopšte dala. Naravno, da Amerika ima i svojih
prednosti, ne previše, ali i tamo je oduvek tiho gorelo nebo i umirala
nežno zvezda kroz jutarne sunčane zrake. I tamo smrt i život vekovima
se nadmeću.
Roberta Flack je izdala ukupno 17 studijskih albuma, prvi 1969.
godine, a poslednji 2012. godine. Umrla je u 88. godini života, 24.
februara ove godine.
Ako ste zaljubljeni, ili se nosite mišlju da to postanete, Chapt Two
(Drugo Poglavlje) je, i posle punih 55 godina od izlaska, pravi album uz
koji će vaše emocije lagano četrdesetak minuta bolno ugodno treperiti
uz nadolazeću nadu i strepnju.
Vaš Miodrag Marković
