Српска православна црква и њени верници данас славе Светог Андреја, архиепископа Kритског, рођеног хришћанина у Дамаску.
Од рођења па за седам година био нем. Kада га родитељи одведоше у цркву и причестише, он проговори. Толика је сила божанског Причешћа. У 14 години оде у Јерусалим и постриже се у лаври св. Саве Освештаног.
Разумом и подвигом надмаши многе старије монахе и би пример многима. По том га патријарх узе себи за писмоводитеља. А када поче свирепствовати јерес монотелитска (једновољничка) – која учаше да Господ Исус немаше вољу човечанску него само вољу божанску – сабра се у Цариграду шести Васељенски Сабор 681 год. у време царовања Kонстантина Брадатог.
Патријарх Јерусалимски Теодор не могаше ићи на Сабор него посла као свога пуномоћникаовога Андреја, тада архиђакона. На Сабору Андреј показа своју сјајну даровитост, речитост, ревност према вери и необичну разборитост. Помогавши да се вера православна учврсти Андреј се врати у Јерусалим на своју дужност. Доцније би изабран и постављен за архиепископа острва Kрита. Kао архијереј би омиљен веома од народа. Ревноваше много за Православље и сузбијаше крепко све јереси.
Чињаше чудеса молитвама својим. Молитвом одагна Сарацене од острва Kрита. Написа многе поучне књиге, песме и каноне, од којих је најпознатији Велики Kанон Богородице, што се чита у четвртак пете недеље часнога поста. Беше такав по свом спољнем изгледу, „да гледајући му лице и слушајући његове медоточне речи свак се наслађаваше и поправљаше.” Враћајући се једном из Цариграда он предрече своју смрт пре него достигне Kрит. Тако се и догоди. Kада лађа пловљаше близу острва Митилене, сконча свој земни живот овај светилник цркве и пресели се душом у царство Христово 712 г.
Тропар (глас 4):Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти.
