Широм света православни Роми данас славе заштитницу своје деце, исцелитељку Бибију, коју зову и Бибијаку или тетка Бибија.
Празник се слави четири недеље пре Великог петка и одређује се према Ускрсу, на дан када је Адам учинио грех и убрао плод са дрвета сазнања добра и зла.
Неке ромске породице славе Бибију на Велики петак, када је код православних строги пост и зато славари тада кувају само на води, без животињских и биљних масти и уља.
Роми на дан славе, после службе у православној цркви, од цркве до куће домаћина славе иду у поворци носећи колач, свеће и узвикујући: „У здравље Бибијо“ (Бибијако состипе).
Сви славари доносе колач и посна јела којим ће послужити госте испод родног дрвета, обично крушке или ораха. Под дрветом се одређује домаћин наредне славе и предаје славски колач.
Раније се јело постављало на земљи, док сада колачар слави под шатором где сви Роми из места заједнички славе уз озвучење и ромске музичаре.
Потом се служе врућом ракијом и једу посно, пре свега рибу и пасуљ поштујући православне обичаје. Слављењем Бибије Роми уједно величају пасуљ који је на посној славској софри главно јело.
Пошто упале свеће, Роми се окупе око родног дрвета и у хору извикују на свом језику једноставне молитве од једне реченице. Најчешћа молитва гласи: „Дај нам тетка Бибија здравља, дај нам пасуља“, а такође се чује и молитва „Тетка Бибијо, дај мало од твога здравља и нашој деци“.
На икони се Бибија представља као типична Ромкиња окружена децом и другим Ромкињама у карактеристичној ношњи и са упадљиво великим наушницама. У другој верзији светитељка раширених руку стоји испод крошње крушке док јој прилази мноштво деце.
Икона чудотворне Бибије изузетно се поштује, мада су ретке ромске куће које имају икону заштитнице.
На ромском језику биби значи тетка, стрина и бабица, а деминутив те речи је бибијори.
