Исто се може рећи и гледајући све који су у тој календарској години стекли диплому, где је 61,1 одсто жена.
Посматрајући области за које су се определиле, у образовању односе највећу превагу – од 15.015 уписаних академаца, 12.020 јесу девојке, па тако и не чуди толико дуго присутна феминизација просвете.
Оно што би неке можда изненадило јесте следеће подручје у овом поретку – природне науке, математика и статистика, где је дупло више студенткиња – преко девет хиљада. „Власнице” индекса доминирају и у свим осталим сферама високог школства, сем у инжењерству, производњи и грађевинарству.
Неку од 103 државне високошколске установе похађало је 83,4 одсто студената, од којих је на буџету 39 одсто, док се 24.857 одлучило за немали број приватних – 58, али ипак осам мање него 2022/2023.
На првом степену студија је било 74,09%, на мастеру 21,09%, докторанада је 4,8%, а по старом програму још увек се школовало 49. Интересантан је и податак да је на факултетима 16.019 особа са 35 и више година, док је тек зашлих у пунолетство и млађих 5.952.
Према статистици, код родитеља живи 120.212 академаца, у изнајмљеном стану 65.333, студентском дому 17.815, код рођака 4.753, а има и срећника са сопственим животним простором – 26.190.
Може се рећи да о школовању већине студената брину родитељи, будући да је 185.144 на ШВ обрасцу штриклирао одговор „издржавано лице”. Уштеђевину, приходе од имовине, наследство и сл. користило је у ту сврху њих готово 35.000.
Стипендије које дају јавне установе, попут Министарства просвете, регионалних и општинских власти, примало је 8.133 академаца, осетно мање него у претходној школској години (12.980), а њихове кредите 336 (2022/23. године 1.787), док су фирме и компаније стипендирале 1.462 младих (претходно 2.611).
Има и оних који су се зарад дипломе задужили узевши комерцијални кредит, а таквих је, судећи према овим подацима, лане било 76, готово четири пута мање у поређењу са 2022/23.
Да некима једина брига није редовно полагање испита говори и информација о 14.310 оних који се током студија старају о сопственом детету/деци, међу којима је 9.562 жена.
Према статистици РЗС-а, код родитеља живи 120.212 академаца, у изнајмљеном стану 65.333, студентском дому 17.815, код рођака 4.753, а има и срећника са сопственим животним простором – 26.190.
Инжењерство, здравство и администрација воде трку
Диплому су 2023. добиле 38.132 особе, од којих je са приватних факултета изашло 21,4 одсто: у области инжењерства, производње и грађевинарства 7.651, са факултета из домена пословања, администрације и права 7.297, док здравство и социјална заштита отада имају још 4.638 особа на тржишту рада. Информисање и комуникацију завршило је 3.385, уметност и хуманистичке науке 3.694, друштвене науке, новинарство и информисање 2.990, а природне науке 1.838.
За образовни систем ишколовало се 2.745 академских грађана, за пољопривреду 645, а за услуге 3.249. Међу њима је, укупно гледано, највише некадашњих гимназијалаца (16.161), а најмање оних са дипломом рударске, геолошке и металуршке средње школе (18).
