Шеснаест живота – угашених, али вечних.
Шеснаест пламенова што светле у нашем сећању.
Наш град је далеко, али срце је близу.
Границе не постоје када бол постане заједничка рана, када се неправда прелива преко сваког од нас.
У Паланци палимо светлост.
У Паланци дишемо снагом сећања.
Овај парк постаје завет – да ћемо памтити, да ћемо говорити, да ћемо стајати усправно, док правда не пронађе свој пут.
За њих – јер заслужују достојанство и правду.
За нас – јер нећемо пристати на заборав.
За градове који заслужују мир, за животе који заслужују будућност.
Нећемо стати.
Нећемо заборавити.
Нећемо престати да се боримо.
БОНУС ВИДЕО: