Из Савеза пензионера Србије поручују да треба наставити са иницијативом за повраћај умањених примања најстаријих.
Стандард пензионера зависи од висине уплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за време радног века сваког запосленог и дужине уплате доприноса, односно дужине пензијског стажа. У читавом претходном периоду, зараде у Србији су биле знатно ниже у односу на економски развијеније европске земље, што је резултирало тиме да су и пензије скромне код највећег броја пензионера.
Управо је то био повод да се са седнице Скупштине Савеза пензионера Србије одржаној јуче затражи од надлежних да однос просечних пензија у односу на просечне нето зараде у Србији треба подићи на ниво учешћа од минимум 50 процената.
Истовремено, како је истакнуто на Скупштини Савеза треба подржати усклађивање пензија у складу с чланом 80. Закона о ПИО, којим су утврђена три модела одређивања висине ових примања у зависности од учешћа у у бруто домаћем производу (БДП). Како је учешће пензија у БДП-у испод 10 одсто, усклађивање од првог јануара треба да буде у складу са зарадама.
Програм рада Савеза пензионера Србије за 2024. годину предвиђа пензијску потрошњу финансирану из реалних прихода, уз процене реалног раста стопе бруто друштвеног производа од 3,5 одсто и достизање укупног БДП-а од 8.773,9 милијарди динара. У односу на предвиђени раст укупног БДП, пензије су од овог јануара повећање за 14,8 одсто, тако да јануарска просечна пензија износи 45.742 динара.
Поред наведеног усклађивања, Влада Србије је продужила важност уредбе из 2018. године и у 2024. години о исплати увећања до пет одсто уз пензију за све пензионере чија су примања до 48.476 динара. Важно је напоменути да су сви пензионери у Србији током 2023. године примали законске износе пензија. У односу на просечну потрошачку корпу која је у новембру 2023. године износила 101.335 динара или минималну потрошачку корпу, која је износила више од 52.442 динара, највећи број корисника пензија више од 75 одсто примало је знатно ниже пензије.
Из савеза поручују да треба наставити са започетом иницијативом о повраћају умањених износа пензија по Закону о привременом уређивању начина исплате у периоду 2014–2018. Упутити предлог влади да сачини програм повраћаја који не би нарушио постигнуту финансијску стабилност државе. Ово питање је на основу већинског консензуса чланица заједно са осталим релевантним социјалним актерима отворено у процесу доношења измена и допуна Закона о ПИО.
Према ревидираној Фискалној стратегији за 2024. годину и поред предвиђеног раста потрошачких цена од пет одсто на нивоу годишњег просека, очекује се реална стопа раста личне потрошње од 4,3 одсто. Финансијски план Фонда ПИО за 2024. годину предвиђене су 1.077,7 милијарди динара, од чега су средства за старосне, инвалидске и породичне пензије 906,3 милијарде или 84 одсто од укупног плана, а укупна пензијска права 1.056,7 милијарди динара, што је 98 процената.
Изворни приходи, односно допринос за пензијско и инвалидско осигурање, према истом плану износиће 824,8 милијарди динара, што је довољно за 91 одсто покрића пензија, а разлика од 237,6 милијарди динара се обезбеђује трансфером из републичког буџета, за сва права из ПИО као и помоћ корисницима пензија са нижим пензијским примањима. Овим је достигнута стабилност и одрживост пензијског система као дугорочно загарантовано право из пензијског и инвалидског осигурања, наводи се у програму Савеза пензионера Србије.
Савез ће, такође, истакнуто је инсистирати на доследном поштовању статутарних норми и залагању против политичке инструментализације.
